Једно од њих је и Дајићко језеро у истоименом селу, нема обале већ га окружује специфична тресава која се угиба под ногама.
Језеро се пуни захваљујући атмосферским падавинама, кишом и отапањњем снега, па његова велилчина често зна и да варира. Има и свој каптирани извор који се налази преко пута. Промена водног режима, еколошки услови и микроклиматски параметри интезвирали су еутрофикацију језера, која је условила настанак специфичне тресавске вегетације. У самом језеру је изузетно богата вегетација, али и налазе се и ретке врсте инсеката. Купање у њему није дозвољено, изјавио је за РИНУ Милоје Остојић из ТО Ивањица.
Први пут у списима спомиње се у током истраживања Јосифа Панчића, Недељка Кашанина и Јована Цвијића. Овај локалитет скривен у четинарској шуми током године обилазе бројни посетиоци из земље и иностранства, а осим што је посебно по лепоти Дајићко језеро издваја се од осталих и по легендама које су везане за његово постојање.
Легенда каже да су путем поред језера пролазили сватови, а барјактар је скренуо са пута и сви су упали и воду и утопили се, по томе језеро неко назива и сватовско. Друга легенда каже да је у језеру живело чудовиште, које су мештани убили и у језеру је од крви била црвена вода. Позвали су свештеника који очиато молитви и вода се рашчистила, па је тако оближње село добило име Беле воде, рекао је Милоје.
Митови и легенде нераздвојиви су део фолклора Голије, а једно од народних предања говори о два побратима Рајку и Јанку, који су се кладили ко ће пре да изнесе повећи камен на врх Голије.
Рајко је брзо носио свој камен и близу врха се спотакао и испустио га и камен је пао у поток. Јанко је полако носио свој камен, али је сигурно стигао до врха. Отуда се врх Голије зове Јанков камен, а поток у који се откотрљао Рајков камен мештани називају Рајков поток, прича Милоје.
На предлог Републичког завода за заштиту природе Србије 1966. године донето је Решење о стављању под заштиту Дајићког језера – тресаве као природне реткости и природног споменика геоботаничког карактера на површини од два хектара на северозападу Голије.
РИНА
