МОБИЛНИ ИНТЕРНЕТ СТИЖЕ ИЗ СВЕМИРА Стиже нова ера комуникације из стратосфере без иједног кабла
Док сателити имају своја ограничења, интернет из стратосфере обећава стабилан сигнал без нове опреме и тестираће се већ ове године.
У орбити око Земље кружи више од 10.000 сателита намењених повезивању на интернет, али милијарде људи и даље немају поуздан приступ мрежи. Управо тај парадокс враћа у фокус идеју која је годинама била заборављена - интернет из стратосфере, са летелица које лебде високо изнад Земље.
Реч је о такозваним HAPS платформама, летелицама које лете на висинама већим од 20 километара. Оне могу данима, па чак и месецима, да остану изнад исте области. Неколико компанија најављује да ће већ током ове године започети реална тестирања изнад Јапана и Индонезије.
Циљ је јасан и прагматичан. Обезбедити стабилну и брзу интернет везу у регионима где је изградња оптике или базних станица прескупа. У неким случајевима је и физички немогућа.
Идеја коју је Google отписао
Покушаја да се интернет испоручује из стратосфере било је и раније. Најпознатији је пројекат Loon, који је Google покренуо још 2011. године. Балони са интернет опремом доказали су да је концепт технички могућ, али и економски проблематичан.
Главни проблем био је контрола. Балони су се тешко задржавали изнад циљних области, што је значајно повећавало трошкове. Због тога је Loon угашен 2021. године, али развој технологије није стао.
Кључна разлика данас је у приступу. Уместо балона, нове компаније користе управљиве летелице и беспилотне авионе са фиксним крилима. Они могу прецизно да одржавају позицију, чак и у сложеним временским условима.
Један од главних играча је Aalto HAPS, компанија настала из европског произвођача Airbus. Њена соларна летелица Zephyr већ је оборила рекорд, оставши у ваздуху 67 дана без прекида. Тестови изнад јужног Јапана планирани су за почетак 2026. године.
Како стратосферски интернет изгледа у пракси
За разлику од сателитског интернета, HAPS системи су замишљени као део постојећих мобилних мрежа. Летелице функционишу као базне станице у ваздуху. Користе исте фреквенције као класичне 4G и 5G мреже.
У случају Zephyra, корисници на земљи не би морали да користе посебну опрему. Телефон се повезује као и до сада, без икакве разлике у искуству. Управо то је једна од највећих предности овог приступа.
Партнери у Јапану укључују NTT DOCOMO i Space Compass. HAPS виде као решење за удаљена острва и планинске регионе. Идеја је да прелазак са класичне мреже буде потпуно неприметан.
Сличан концепт развија и америчка компанија Sceye. Она ради на великом хелијумском ваздушном броду и сарађује са јапанским телеком гигантом SoftBank.
Зашто сателити нису идеално решење
Иако системи попут Старлинк-а делују као одговор на све проблеме, имају озбиљна ограничења. Како расте број корисника у истој области, расположиви проток се дели. То може значајно да обори брзину.
Сателити покривају огромне површине, што је предност у теорији. У пракси, то постаје проблем када се густина корисника повећа. HAPS системи имају мању покривеност, али нуде стабилнији и предвидљивији капацитет.
Због тога заговорници стратосферског интернета тврде да је ова технологија погоднија за руралне и изоловане заједнице. У таквим срединама сателитски модели често постају прескупи или неефикасни.
Упркос оптимизму компанија, аналитичари остају опрезни. Тржиште HAPS технологије процењује се на релативно скроман износ у наредној деценији. Сателитски интернет се, с друге стране, мери десетинама милијарди долара.
Сличне идеје постојале су још деведесетих година. Тада су изгубиле трку због пада цене лансирања сателита и агресивних инвестиција у свемирске мреже. Разлика данас је у томе што дигитални јаз и даље постоји, упркос хиљадама сателита у орбити.
До краја ове године биће јасније да ли су савремене стратосферске платформе заиста решиле старе проблеме. Или ће се поново показати да је интернет из ваздуха лакше замислити него дугорочно одржати.
