НОВИНАРСТВО НА ИСПИТУ, РОЈТЕРС ТВРДИ Већ 2026 велики део новинарског садржаја производиће вештачка интелигенција

БЕОГРАД: Развој вештачке интелигенције, јачање пропаганде у временима политичких и економских превирања и нови стилови извештавања усред финансијске кризе имаће снажан утицај на 2024. годину, навео је Ројтерсов институт у извештају у којем анализира актуелне тенденције у новинарству и како би оне могле да се одразе на будућност професије.
1
Фото: pixabay.com/ilustracija

Како је саопштило Удружење новинара Србије, Ројтерсов институт предвиђа и да ће већ 2026. године велики део садржаја на интернету бити произведен синтетички, односно коришћењем вештачке интелигенције и различитих рачунарских техника, и упозорава новинаре и новинске организације да под хитно преиспитају своју улогу и сврху у медијским кућама у којима раде. Према предвиђањима Ројтерсовог института, мењаће се и начин на који се садржај дистрибуира.

„Многи четботови вођени вештачком интелигенцијом понудиће бржи и интуитивнији начин за приступ информацијама. Нагли пад преусмеравања са Фејсбука и Икса (раније Твитера) на њуз сајтове могао би додатно смањити свеукупну посету овим сајтовима...“, наводи се у извештају Ројтерсовог института.

Оптимистични издавачи се, пише Ројтерсов институт, радују ери у којој би прекинули своју зависност од неколико огромних технолошких платформи и изградили ближе директне односе са читаоцима, који би били спремни и да плате да би приступили садржају.

„Може се очекивати да власници медија ове године у већој мери штите свој оригинални садржај, као и да ангажују скупе адвокате да заштите своју интелектуалну својину (ИП)“, наводи се у извештају Ројтерса.

Ипак, задатак, како наводе, неће бити лак, судећи по томе да су млади људи већ задовољни персонализованим садржајем, односно, алгоритамски генерисаним вестима, и уз то, у мањој мери прате традиционалне медије.

Фото: pixabay.com/ilustracija

У упитнику Ројтерсовог института који је попунило више од 300 најчитанијих дигиталних медија, мање од половине, односно 47 одсто уредника, извршних директора и дигиталних руководилаца навело је да верује да новинарство у наредној години очекује просперитет, а око једне десетине, односно 12 одсто уредника, навело је да не очекује просперите. Усмеравање публике са Фејсбука ка њуз сајтовима драстично је опало, за 48 одсто, а са Икса/Твитера за 27 одсто, а издавачи се све више окрећу Инстаграму, Тиктоку и Воцапу, а Гугл дискавер постаје све важнији канал за долажење до информација. Више подкаста, видео садржаја, креативнији сторителинг и чешће слање билтена кључ је за привлачење пажње публике Више од половине издавача и уредника (54 одсто) у упитнику Ројтерсовог института признало је да су њихове компаније углавном фокусиране на то да се публика што дуже задржи на њиховим сајтовима, а само 37 одсто је навело да поштује време своје публике и да ће настојати да јој за време које она посвети онлајн медију пружи што више информација.

Као најчешћи разлог за забринутост Ројтерсов институт наводи презасићеност публике информацијама, као и то што читаоци занемарују вести које нису у складу са њиховим уверењима.

EUR/RSD 117.1474
Најновије вести