"Нисмо одмах схватили о чему се ради. Била је потребна читава година да бисмо утврдили какви су то објекти", каже Скот Шепард из Карнегијевог института за науку у Вашингтону, који је предводио астрономски тим, преноси АП.
Јупитерови месеци нису раније примећени јер су мајушни, а астрономи нису знали да ли су то заиста месеци или, пак, астероди који пролазе поред ове џиновске гасовите планете.
Данас је потврђено да су, како се испоставило, свих 10 тела заиста месеци.
Астроном Гарет Вилијамс из Центра за мале планете Међународне астрономске уније сматра да Јупитер можда има чак још месеца око себе, али су они мали па се не виде.
"Само их нисмо довољно осматрали", каже Вилијамс, који је помогао у потврђивању орбита месеца.
Научници су мишљења да Јупитер делује као вакуум, усисавајући све што се око њега нађе, а месеци су, заправо - остаци.
За најновије откриће и његову потврду коришћени су телескопи у Чилеу, на Хавајима и у Аризони.
Окружен са 79 месеца, од којих је Галилео Галилеј открио четири највећа 1610. године, Јупитер је планета са највише таквих тела око себе у нашем соларном систему, а следе Сатурн са 61, Уран са 27 и Нептун са 14.
Марс има два месеца, Земља један, док Меркур и Венера немају ниједан.
