Почела трка до квантног рачунара ТРАМП ТРАЖИ РЕЗУЛТАТ ДО 2028, СТРУЧЊАЦИ КАЖУ - ТО ЈЕ ЈОШ ДАЛЕКА БУДУЋНОСТ
Амерички председник Доналд Трамп потписао је две извршне наредбе којима Вашингтон покушава да убрза развој квантних технологија и истовремено заштити државне системе од претњи које би та технологија могла да донесе. Бела кућа поставила је амбициозан циљ: први истраживачки квантни рачунар до 2028. године, а потом и прелазак кључних владиних система на постквантну криптографију до 2030. или 2031. године.
Ипак, питање је да ли је овај задатак уопште остварив.
Квантни компјутери су једна од технологија од којих се очекује да промене начин на који решавамо најсложеније научне, индустријске и технолошке проблеме. За разлику од класичних рачунара, који информације обрађују кроз битове - нуле и јединице - квантни рачунари користе кубите, односно квантне битове. Њихова посебност је у томе што не морају бити само у стању „нула” или „један”, већ могу истовремено бити у више стања. Управо та особина омогућава им да одређене врсте прорачуна обављају много брже од најмоћнијих данашњих суперрачунара.
То не значи да ће квантни компјутери заменити обичне рачунаре на радним столовима, у телефонима или лаптоповима. Њихова снага није у свакодневним задацима, већ у областима у којима класични рачунари наилазе на границе: у симулацији молекула и развоју нових лекова, откривању нових материјала, сложеним оптимизацијама, финансијским моделима, вештачкој интелигенцији, хемији, физици, војној технологији и навигацији.
Највећи изазов је обезбедити да ови рачунари раде стабилно, прецизно и довољно дуго да би све то уопште дало резултате
Зато је квантни рачунар постао једна од најважнијих технолошких трка данашњице. У њој учествују државе, универзитети, војне агенције и највеће технолошке компаније. Сједињене Америчке Државе желе да задрже предност, Кина улаже огромна средства и показује све озбиљније резултате, док Европа, иако има снажне истраживачке центре, делује спорије и опрезније.
IBM је најавио да до 2029. године планира да покрене систем IBM Quantum Starling, квантни рачунар који би могао да ради са 200 логичких кубита и 100 милиона квантних операција. Google је, чипом Willow, показао важан напредак у исправљању квантних грешака, што је један од кључних услова за практичне квантне рачунаре. Microsoft развија другачији приступ, заснован на такозваним Мајорана честицама, али је та технологија и даље предмет расправа у научној заједници.
Кина је, с друге стране, већ показала да је један од најозбиљнијих играча. Њен систем Zuchongzhi 3.0, са 105 кубита, представљен је као значајан искорак у односу на претходну генерацију, а кинески истраживачи истовремено раде и на квантној корекцији грешака, симулацијама и квантној хемији.
Где је ту Србија?
Немојте да мислите да не хватамо корак: нећемо улазити у трку за креирање квантног рачунара, али ћемо користити системе, софтвер, протоколе и стандарде који ће морати да се прилагоде квантном добу. Подаци грађана, државне управе, здравства, војске, науке и привреде већ сада се чувају у инфраструктури која је глобално повезана. Ако се свет пребацује на постквантну криптографију, Србија не сме да чека да тај процес већ буде завршен.
„Људи који у вашој земљи доносе стандарде, прописе и политике морају бити свесни овог проблема - поручио је Ложкин. - Морају бити у контакту с научницима који знају шта се спрема, са истраживачима безбедности и са компанијама — домаћим и страним - које знају како се то примењује. Ваша земља треба да има водеће људе у овом процесу. Ваша влада мора знати да ли је спремна и да ли уопште размишља о томе”, рекао нам је Ложкин.
У трку су укључене и компаније као што су Quantinuum, IonQ, Rigetti, PsiQuantum, D-Wave, QuEra и друге, са различитим технолошким приступима - од суперпроводних кубита, преко заробљених јона и неутралних атома, до фотонских квантних система. DARPA, америчка агенција за напредне одбрамбене пројекте, кроз Quantum Benchmarking Initiative проверава да ли било који од ових приступа може да доведе до квантног рачунара чија би рачунарска вредност била већа од трошкова до 2033. године. У новембру 2025. године 11 компанија ушло је у другу фазу тог програма.
Иако звучи да нам је технологија стигла из далеке будућности, важно је знати да су сви ови компјутери још у експерименталној фази. Јер, највећи изазов није само направити што више кубита, већ обезбедити да раде стабилно, прецизно и довољно дуго да би све то уопште дало резултате, а кад се то деси – рачунајте на компјутерску револуцију. А неки од њих већ сад се спремају да је одбране.
На то упозорава и Сергеј Ложкин, шеф Глобалног тима за истраживање и анализу компаније Касперски, с којим је „Дневник” недавно разговарао.
- И за стручњаке који праве квантне рачунаре, и за нас из сајбер безбедности, ова технологија је још далеко у будућности - ако уопште функционише - рекао је Ложкин. - Главна разлика између квантног приступа и стандардног приступа је у томе што се квантним путем може постићи много више.
Пo његовим речима, главни проблем није само у томе када ће квантни рачунари постати довољно моћни, већ у томе што свет мора да се припрема пре него што се то догоди. Када технологија једном сазри, промене ће бити брзе, а простор за касно реаговање веома мали.
– Када квантне технологије уђу у широку употребу, све ће се врло брзо мењати - каже Ложкин. - То ће утицати на алгоритме за енкрипцију које тренутно користимо свуда - у мрежној заштити, заштити података и другим системима. Да би се спречио тај сценарио, потребни су нам сви: владе, компаније, истраживачи, аналитичари, пословни људи - сви који желе технологију отпорну на квантне рачунаре, како бисмо заштитили наше податке од потенцијалног излагања тим машинама.
Та трка у прикупљању туђих података и заштити сопствених, суштина је другог дела америчких наредби. Вашингтон не убрзава само развој квантних технологија, већ истовремено покушава да припреми државне системе за доба у којем би данашњи начини заштите података могли да постану застарели и недовољни. Бела кућа указује на ризик да противници САД већ сада прикупљају осетљиве податке, како би их дешифровали када велики квантни рачунари постану оперативни.
Америка, међутим, не почиње од нуле. Национални институт за стандарде и технологију САД већ је 2024. објавио прва три финализована стандарда постквантне криптографије: за општу енкрипцију; за дигиталне потписе; те још један за дигиталне потписе али и као резервни приступ.
Иако квантни рачунари, дакле, још нису део свакодневице, стратегије, стандарди, прописи и инвестиције већ јесу. Управо у томе је суштина ове трке: док научници покушавају да направе поуздан квантни рачунар, сајбер безбедност већ мора да се припрема за дан када ће он коначно постати стварност.
Ивана Радоичић