ПРВИ ПРОГРАМЕР У ИСТОРИЈИ БИЛА ЈЕ ЖЕНА! Ћерка чувеног лорда је још пре два века писала АЛГОРИТМЕ
Програмирање се данас сматра једним од најмоћнијих и најтраженијих занимања, али се ретко размишља о његовим коренима и људима који су га обликовали.
У колективној свести често се подразумева да су темеље информатике поставили мушкарци, док се допринос жена гура у запећак историје. Међутим, истина је далеко занимљивија.
Још у 19. веку, у доба када жене нису имале готово никаква права на образовање и научни рад, једна изузетна личност поставила је основе онога што данас зовемо програмирањем. Њена визија машина које обрађују информације била је револуционарна, а њен допринос признат је тек деценијама касније, када је свет коначно сустигао њене идеје.
Ћерка славног песника која је уместо књижевности изабрала математику и науку
Аугуста Ејда Бајрон Лавлејс рођена је 1815. године у Лондону као једино законито дете чувеног песника Лорда Бајрона, једне од највећих фигура романтизма. Иако је њен отац био симбол уметности, страсти и боемског живота, Ејдин пут кренуо је потпуно другачијим смером.
Након што је Бајрон напустио породицу, њена мајка Ен Изабел Милбанк одлучила је да ћерку усмери ка математици и логици, верујући да ће је рационалне науке удаљити од очевог темперамента. У времену када се сматрало непримереним да се жене баве науком, Ејда је добила изузетно образовање и врло рано показала изванредан таленат за бројеве, апстрактно размишљање и анализу.
Радила је на аналитичкој машини, а њене белешке су постале темељ програмирања
Ејда Лавлејс се посебно истакла кроз сарадњу са математичарем Чарлсом Бебиџом и његовом аналитичком машином, уређајем који се данас сматра претечом савременог рачунара. Њена улога није била само теоријска, већ и практична, јер се бавила оним што бисмо данас назвали софтвером.
Превела је стручни текст о раду машине, али је превод допунила сопственим опширним белешкама, које су превазишле оригинални рад. У тим белешкама описала је алгоритам за израчунавање Бернулијевих бројева, који се сматра првим компјутерским програмом у историји, осмишљеним да га изврши машина, а не човек.
Њену визију будућности коју свет није одмах разумео, али је касније признао
Оно што Ејду Лавлејс издваја од свих савременика јесте њена способност да замисли будућност технологије. Сматрала је да машине неће служити само за математичке прорачуне, већ и за обраду музике, слике и других облика информација. Ове идеје биле су толико напредне да у њено време нису наишле на шире разумевање.
Тек у 20. веку њен допринос је добио заслужено признање, а 1979. године америчко Министарство одбране назвало је један програмски језик по њој – АДА, чиме је Ејда Лавлејс заувек уписана у историју као прва програмерка и једна од кључних фигура модерне технологије.
