У немачком бункеру откривен највећи сервер даркнета

Немачка полиција је у једном бункеру немачке војске открила серверски центар даркнета („мрачног интернета“ ). Преко тих рачунара су продавани дрога и оружје, а ту су се налазиле и странице с дечјом порнографијом, преноси Индекс.
r
Фото: pixabay.com

Када су припадници немачке специјалне полиције ГСГ 9 успели да пробију електронске сигурносне системе и отворе блиндирана метална врата бункера на узвишици изнад градића Трабен-Трарбаха на западу Немачке, у унутрашњости их је чекало немало изненађење: на једном надземном и четири подземна спрата некадашњег бункера немачке војске било је смештено око 2.000 међусобно повезаних компјутера. Ради се о највећем серверском седишту даркнета до сада откривеном у Немачкој.

Преко тих сервера су криминалци из целог света на скривеним интернет страницама продавали све што је забрањено: дрогу, оружје, кривотворени новац или дечју порнографију. Ради се о пословима огромних размера.

Војно осигурање

У акцији немачке полиције, у којој је учествовало укупно око 650 полицајаца, ухапшено је седморо од 13 оптужених, а претреси станова су извршени и у околним земљама Луксембургу и Холандији те у Пољској. Истрага која је сада успешно окончана започета је још пре пет година, а како наводи полиција, велики је изазов био уопште ући у бункер који је „осигуран у складу с највишим војним стандардима".

Ради се о терену површине 13.000 квадратних метара који је био ограђен жицом и земљаним насипима те осигуран видеокамерама, а унутар жице су били пси чувари. Уз то су улазна врата бункера била осигурана дигиталном бравом.

Паралелни свет дилера дрогом

Преко сервера у овом бункеру обављани су послови донедавно друге највеће даркнетске платформе за продају дроге, „Wall Street Market", у коју је немачка полиција провалила и блокирала почетком маја. Само преко ње је обављено више од 250.000 трансакција и остварен је промет од 41 милиона евра.

Осим тога су међу корисницима били и илегални портали као што су „Cannabis Road“, преко које је 87 дилера из целог света нудило дрогу, или сличне платформе попут „Fraudstersа" такођер за препродају дрога, или платформи за диловање синтетичких дрога попут "orangechemicalsа", "аcechemstorea" и "lifestylepharmе".

Са сервера сакривених у подземљу месташца Трабан-Трарбаха, смештеног у идиличном излетничком крају уз реку Мозел, био је покренут и напад хакера на 1,25 милиона рутера немачког Телекома 2016. године. Они су тада готово блокирали рад овог немачког и светског телекомуникацијског гиганта и покушали се домоћи података и шифри његових корисника – што су на крају стручњаци за компјутерску сигурност ипак успели да спрече. Тада се у Немачкој нагађало да иза тог напада стоје руски хакери, па је чак и канцеларка Ангела Меркел била дала изјаву која упућује у том правцу. Сада је немачка полиција објавила да је напад изведен преко рачунара у бункеру.

Фото: pixabay.com
Даркнет – анонимни интернет

За разлику од интернета, у којем је много тога централно организовано и на неки начин транспарентно, даркнет функционише без средишњег система - ту је сваки рачунар истовремено и сервер, који међутим похрањује само мали дио информација - и то још у кодираном облику. Уз то је анониман и пренос података између појединих компјутера у даркнету, а пронађен је и начин да се тзв. мета-подаци учине неупотребљивима за посматраче са стране.

Док се у регуларном интернету већ и из података о томе ко је с киме колико комуницирао, које су количине података размењиване и када, односно из индетификационих адреса појединих компјутера, може сазнати пуно и о самом садржају, у Даркнету се подаци шаљу увек на три компјутера у мрежи која су случајно изабрана. То значи да сваки податак на тај начин добија три пута нову адресу пошиљаоца - на крају је немогуће утврдити одакле је изворна информација у ствари потекла.

Шта је кажњиво?

Један од проблема немачких истражитеља је био и правни аспект читаве акције односно питање што је уопште у делатности овог серверског центра незаконито. Само по себи оснивање и погон серверског центра није протузаконито, чак и када се преко тих сервера обављају илегалне радње, објашњава Јирген Брауер из Главног државног тужилаштво у Коблензу. На крају крајева власници сервера су само власници компјутера, а ко што с њима чини, то не мора бити њихова брига. Због тога је за покретање поступка нужно било доказати да власници сервера знају чиме се њихове клијенти баве и да то чак подстичу.

Колико дуго ће цела истрага трајати, за сада није познато. У бункеру су уз компјутере пронађени бројни носачи података, мобилни телефони и „већа количина готовине", како наводи полиција.

Како купити војни бункер у Немачкој

Главни актер ове крими-приче је Холанђанин за сада познат само под именом Херман-Јохан. Он је, како пише немачки недељник Шпигл, 2012. дошао у Трабен-Трарбах и на једној седници градског већа која је била затворена за јавност представио своју понуду за купњу војног бункера на брежуљку изнад града.

Ту се не ради о неком бункеру из Хитлерових времена, већ о здању које је у време Хладног рата изграђено за потребе Службе за геоинформације, неке врсте метеоролошке службе немачке војске. 2007. је министарство обране одлучило службу преместити на друго место, а бункер што пре продати, будући да је и само његово одржавање скупо. Вентилацијски систем мора стално бити у погону, једнако као и пумпе које јамче да се четири подземна спрата неће наћи преплављена подземним водама. Осим тога се у здању налази и велико постројење за климу, цистерне с нафтом за покретање резервних агрегата те велике батерије за струју.

Бункер је понуђен на јавну продају, а министарство обране је преферирало опцију тзв. „топле продаје" – предност су имали понуђачи који су били спремни преузети и комплетну информатичко-рачунарску инфраструктуру. Фактички је само требало укључити рачунала и цијели погон је био спреман за акцију.

Тако је најбољу понуду имао Херман-Јохан, који је обећао смештање информатичког центра у бункеру и отварање 50 до 100 нових радних места. Наводно је циели бункерски комплекс купио 2013. године за 350.000 евра. Од радних места на крају ништа није било, а којим се пословима његов рачунски центар бави, то нико није знао. Само се знало да је бункеру фактички немогуће прићи.

Овај Холанђанин је већ једном раније у својој домовини имао сличан серверски центар у једном бившем бункеру НАТО-а, али је тамо 2002. избио пожар. Ватрогасци су приликом интервенције у просторијама открили не само компјутере, већ и лабораторију за прављање дроге. Херман-Јохан се тада правдао да је он те просторе некоме изнајмио и није знао што се у њима збива. Касније је ипак продао цео тај комплекс. Овај пута би за њега цела прича могла бити компликованије - тренутно се Херман-Јохан налази у немачком затвору.

 

EUR/RSD 117.4680
Најновије вести