На поп сцену је пре двадесет година донела другачију поп музику, али и позитивну енергију коју и данас шири свуда око себе и по којој је препознатљива. Дипломирала је на Факултету музичких уметности у Скопљу, а у бившој Југославији се остварила као најуспешнији млади виоленчелиста. Током школовања је свирала у Македонској филхармонији. Македонско девојче је више пута доказало да је рођено за сцену и рефлекторе.
Тако се, осим као једна од најпопуларнијих и талентованијих певачица, показала и као успешна ТВ и радијска водитељка, плесачица, имитаторка, али и добра глумица, будући да је играла у неколико представа у Србији, али и у македонском хит ситкому Преспав.
Певачица је на самом крају 2020. године публици поклонила нови сингл, тачније обраду песме „Шта то беше љубав” у оквиру пројекта „Звезде певају звезде”, који је реализовао Радио С. Како је у интервјуу за Дневников ТВ магазин рекла, била јој је велика част да пева једну од најлепших љубавних песама, a посебно што је добила прилику да то уради на свој начин.
– Чим су ме позвали да будем део пројекта „Звезде певају звезде“, одмах сам прихватила, зато што мислим да је то један предиван начин да се покаже да су неке песме заиста ванвременске, а то што у различитим аранжманима звуче подједнако добро, само иде у прилог мојој више пута поновљеној констатацији да је музика лек и магија, и да не постоји ништа савршеније од ње. Презадовољна сам реакцијама, коментарима и порукама које добијам у вези са овом песмом и мислим да је то био диван начин да завршимо годину која је иза нас – рекла је Тијана Дапчевић у разговору за наш лист.
Припремате још музичких изненађења својим фановима за 2021. па ћемо тако већ у фебруару слушати још једну вашу нову песму, која је дуго стајала „у фиоци”. Како ће она звучати и о каквој песми се ради?
– Сада ми је већ традиција да за свој рођендан поклањам нову песму, тако да и овог пута излази једна, коју чувам већ дуго и чекам прави тренутак за њу. А куд ћеш бољи тренутак од рођендана? То нам дође нешто као торта (смех). Не бих много да откривам, само ћу рећи да се зове „Слепа љубав”, да се потпуно уклапа у све што радим већ неколико година уназад и да смо се сви потрудили да опет понудимо нешто другачије, јер не пристајемо ни на шта мање од тога, тако да сам сигурна да ће вам се свидети.
Како данас после 20 година каријере и богатог искуства, које имате иза себе, бирате песме које ћете отпевати и да ли сматрате да музика мора да буде и визуелна?
– Нажалост, музика мора да има и визуелни моменат јер се она данас више гледа него слуша, а песме бирам тако што одмах, чим чујем демо-верзију, знам тачно да ли ми прија, да ли у њој има и мене или не, те их тако и узимам или не. Свака песма може да се отпева, али само оно у шта уложиш себе целог, своју душу и искреност пролази сигурно. Нема с музиком прорачунавања и математике - комуницира се само нотама и емоцијама, зато сам је и бирала. Или је она одабрала мене, никад не знам.
На какве компромисе у музици данас не пристајете?
– Не пристајем на компромисе, тога не сме да буде ако желиш да створиш песме које не трају колико и јогурт у тетрапаку. Исто важи и за концерте - за ових двадесет година сам их имала безброј, али знам да апсолутно ни на један нисам отишла „ради реда” и у фазону „ај да завршимо ово, па да идем”. Нисмо дошли ништа да завршимо, него да започнемо добру журку и направимо атмосферу какву ниједан снимак на интернету неће моћи да пренесе. Верујем да смо прошле године сви научили да бисмо тешко опстали да нема музике, филма, књижевности… уметности уопште.
Ваша прва два албума донела су на домаћу музичку сцену потпуно нови поп звук, а могли бисмо слободно да кажемо да су те песме и данас када се преслушају апсолутно модерне, али да су се задржале као евергрин хитови. Колико вам је тешко да осмислите и понудите нови звук, који је довољно комерцијалан да се допадне већем броју људи, а не одступа од вас?
– Од самог почетка каријере се трудим да понудим нешто другачије, а да останем доследна себи, пре свега. То знају и моји сарадници, тако да све иде много лакше кад око себе имаш тим људи који побеђује, а ја сам још на том првом албуму, уместо посвете, написала: „Партију и заставу никад нећу мењати – то ће увек бити музика” и то је и даље тако, двадесет година касније. Досадно је бити исти.
Мислите ли да нас је коронавирус „ресетовао” и научио нас можда неким животним лекцијама?
– Не мислим да нас је ресетовао, више ми изгледа да смо због силног страха постали хладнији једни према другима, али чини ми се да се и то полако мења. Прошла година нас је научила да се многе ствари дешавају и мимо наше воље и да на многе од њих не можемо да утичемо, али је исто тако учинила и да се више посветимо неким лепим стварима и да ценимо тренутке које имамо са својом породицом. Ја сам карантин проводила са својим дечацима, са Миланом и Вуком, и као и сви - средили смо све ормаре и фиоке, направили три велика спремања и гомилу клипова у којима смо певали, глумили и, ето, покушали уз музику да пребродимо све то много брже и лакше. Ипак, чињеница је да апсолутно ништа не може да замени контакт уживо и ту енергију које носе концерти, аплаузи у позоришту, уживање у филму у биоскопу и тако даље. Надам се да ће нам свима ова година бити заиста нова и искористићу прилику да свим читаоцима пожелим срећну Нову годину и да им пожелим много здравља, успеха и добре музике!
Изјавили сте да сви који се баве вашим послом морају да публици прикажу различите таленте. Ви сте на сцени осим за певање показали озбиљан таленат за глуму. Да ли се у Србији „прашта” вишеструки таленат, а уз све то успех на више поља?
– Да, врло често се води дискусија на ту тему и велики број људи на овим просторима сматра да треба да се бавиш само једним послом, па се онда стално анализира зашто певачица глуми, зашто водитељка пише књигу и тако даље, али нам не смета кад у филмовима видимо Леди Гагу или неку другу страну певачицу. То је све део шоу бизниса и ја не видим ништа лоше у томе, поготово ако неко свој посао ради добро. Кад мало боље размислиш, све оно чиме се ја бавим је повезано - све има везе с сценом, забавом и уметношћу… и све сам то ја. Ја сам на сцени као код куће и немам никакав проблем ни да певам, свирам, глумим, водим програм…
Шта мислите колико је данас таквих младих певача и певачица који могу да направе прави шоу на сцени? Препознајете ли у мору талената оне аутентичне који ће остатии и опстати?
– Има много младих певача и певачица који и те како имају шта да понуде, само што мало теже долазе до изражаја од ове аутотуњаве „музике”. Прави таленат се увек одмах види, пошто све можете да научите, увежбате или купите, али харизму не. То је просто нешто што исплива одмах на површину и прави разлику. Али, ја увек понављам да за све има места под овим небом и да свако треба да ради оно што воли и да се труди, да верује у то што ради, јер квалитет увек нађе пут до публике.
Већ неколико година припремате биографију о свом животу. Шта ће се наћи на страницама те књиге и колико ћете публици отворити срце?
– Да, то се мало отегло јер се опет враћамо на оно да је досадно бити исти, тако да ни ова књига неће бити класична биографија у којој ја отварам душу и исповедам све своје мисли и догађаје из прошлости. Неће бити ништа слично томе, а опет ће свима све бити јасно. То што смо замислили није нико до сада урадио, бар не да сам ја видела, тако да верујем да ће вам се допасти.
Владимир Бијелић
фото: Вања Лисац
