Вино је, доказано, испирисало многе писце и интелектуалце, незаобилазан је састојак свете тајне причешћа, а од недавно, захваљујући Српској читаоници у Иригу и иришкој винарији “Мачков подрум” поезија о вину укоричена је у књигу под називом “Вино је пољубац постојања”, која је протекле недеље и промовисана у Иригу. Ова збирка поезије настала је као плод конкурса најлепше песме о вину коју је винарија “Мачков подрум” у сарадњи са иришком Српском читаоницом организовала од 2011. до 2015. године а у сусрет Дану младог португизера, када су најбољи песници добијали награде на свечаности која се одржавала у центру Новог Сада.
Књига обухвата награђене радове, као и оне који су ушли у ужи избор, а песме су подељене по годинама у којима су учествовале у конкурсу. Све су, наравно, са винском тематиком, а највећи број аутора потиче управо из сремског виногорја.
- Још као дечачић, који је газио племениту сремску прашину босим ногама и гацао по јесењем блату иришких сокака, дивио сам се Змај Јови и Бранку Радичевићу и маштао да ме једног дана музе са Парнаса походе и воде кроз свет поезије који сам стварам. Моћ која дарује људима те лепоте ме је заобишла... али тамо где је моћ исказала пуно дарова, а и преци су се постарали, а то су храмови природе родних винограда на племенитом Фрушкогорју, баш тамо има непресушне инспирације - каже Сава Јојић, утемељивач винарије „Мачков подрум“ и уједно песничке награде за најлепшу песму о вину.
Он истиче да је до 2016. године на конкурсе пристигло око хиљаду радова, и да је то била прилика да се упознају са бројним ауторима који нису етаблирани песници, али имају раскошан песнички таленат.
Песник и председник жирија најлепше песме о вину Тодор Бјелкић истиче да су изузетно поносни што је конкурс попримио међународни карактер, па су међу награђенима били и аутори из Босне и Херцеговине, Републике Српске, Црне Горе, Македоније и Хрватске.
- Није нам намера да расправљамо о квалитетеу објављених песма у зборнику. Уверићете се и сами да тај квалитет постоји, да постоје сви књижевни предуслови који успешну песму чине поезијом, предуслови да се у миру и тишини ужива, најлепше би било уз неког блиског и драгог, и да се у нама пробуди боемска душа која ће тежити да своје тело обогати још једном капљом божанског пића, коме ни старогрчки ни староримски богови нису одолевали. Па не знам зашто бисмо ми, Фрушкогорци, духовни потомци и следбеници цара Проба били изузеци - нагласио је Бјелкић.
Александар Савановић
