Ови снажни пси предвиђени да вуку санке по Сибиру имају још једну необичну карактеристику, осим радних навика и снажног тела, који су их учинили популарним у целом свету. Наиме, ово је једини пас који пева, тачније завија, и не лаје као “нормалан” пас. То само иде у прилог чињеници да је потомак вука.
Штенци хаскија умеју помало да залају, међутим сваки траг томе се губи чим мало порасту, као да забораве како се то ради.
То је један од разлога што су из радних паса, прешли у категорију омиљени љубимац за стан, јер ретко кад праве буку. Међутим, када почну да завијају, чуће га комшије и на крају улице.
Дешава се да понеки примерак ове расе и научи да лаје на неки његов начин, међутим ти звуци не могу да се упореде са класичним лавежом.
Ова атрактивна раса, лепог изгледа и мирног темперамента спада у изузетно енергичне псе, велике издржљивости. Иако се данас све више држи као љубимац, ово је ипак радни пас, челичне воље и мишићавог тела. Крзно може бити црно-беле, сиво-беле или црвено-беле боје са тоновима кестењасто браон, док им је боја очију углавном плава или смеђа. Занимљиво је да очи не морају по правилу да им буду исте боје.
Лињају се два до три пута годишње, променом годишњих доба, у трајању од 10 дана. Рођаци аљаског маламута и самоједа, спадају у најмање арктичке псе, а како му само име каже, потичу из Сибира. Спадају у једну од најстаријих раса паса на свету, а прво помињање везује се за сибирски народ Чукчи, који је заслужан за настанак ове врсте.
Почетком 20.века, пас је пренет на Аљаску, где је коришћен за вучу саоница, а прва забележена трка одржана је 1908.године. Стазу дугу 408 километара, пси су претрчали за 119 часова. Убрзо раса се проширила на Канаду и остатак Америке, а раса је призната 1930.године. Педесетих година, хаски стиже и у Европу.
Реч хаски користи се данас за све запрежне псе, невезано за расу и величину, а потиче од речи “ески” што значи, онај који једе сирово месо. Та реч се прво односила на Ескиме.
У току Другог светског рата, ова раса је још више добила на популарности, јер су помагали америчкој војсци у потрази и спасавању људи.
Сибирски хаски спада у најмање, најлаkше, и најбрже нордијске псе. По изгледу веома подсећа на вука. Брз је и окретан, лаганог хода. По природи су весели пси, који умеју да поприме карактер власника. Често беже од куће, јер имају пуно енергије, али навикли су да живе у породичном окружењу и нежни су према деци.
Због високе интелигенције, власници често не умеју да изађу на крај са њима, јер умеју да анализирају команде и наређења, па и да одбију послушност ако им се то у датом тренутку не ради.
Маша Стакић
