КОЈА ЈЕ ОПТИМАЛНА БРЗИНА АУТОМОБИЛА ДА ВАС ГОРИВО НАЈМАЊЕ КОШТА Ево зашто је вожња од 120 на сат скупља
Многи возачи мисле да стабилно понашање аутомобила и углађен рад мотора значе да разлика између 100 и 130 км/сат није драматична, али ту лежи једна од највећих заблуда.
Када брзина почне да расте, потрошња горива не расте равномерно. Након одређене границе, она скаче знатно брже због невидљивог непријатеља са којим се бори сваки аутомобил. У питању је, наравно, отпор ваздуха.
Према подацима Министарства енергетике САД, већина аутомобила на бензин постиже највећу ефикасност при брзини од око 88 км/сат. На тој брзини мотор ради довољно ефикасно, а отпор ваздуха још увек нема значајан утицај на економичност.
Међутим, када се брзина повећа на око 120 км/сат, ситуација се значајно мења. Прорачуни показују да аутомобил тада може да потроши приближно 25% више горива него при нижој брзини. У пракси, аутомобил који троши око 6 литара на 100 километара у мирном приградском саобраћају, на аутопуту лако може да достигне 7,5 или чак 8 литара.
Ова разлика на дугим путовањима постаје итекако приметна. Ако годишње прелазите 20.000 километара, а добар део тога отпада на аутопутеве, овај додатни трошак може значити стотине евра више за гориво сваке године.
Главни кривац за ово заправо није мотор. Већина људи инстинктивно претпоставља да већа потрошња долази због рада мотора на вишим обртајима, али то је само делимично тачно. Док се аутомобил креће, он испред себе константно гура огромну количину ваздуха. При високим брзина, тај ваздух почиње да делује готово као невидљиви зид.
Физичари овај процес описују као аеродинамички отпор, који не расте пропорционално брзини. Ако повећате брзину за 10%, отпор се не повећава за 10%, јер је у математичкој формули брзина укључена на квадрат. То значи да ако се аутомобил креће двоструко брже, отпор ваздуха постаје приближно четири пута већи.
Због тога модерни аутомобили, а посебно најновији електрични модели и хибриди, изгледају потпуно другачије од оних од пре 20 или 30 година. Произвођачи као што су Тесла, Мерцедес-Бенз, Хyундаи, Луцид и БМW улажу огроман новац у аеродинамичке тунеле како би смањили отпор. Решења попут мањих решетки хладњака, заобљених линија каросерије, квака које се увлаче и потпуно покривеног подвожја имају само један циљ - смањење отпора ваздуха, што у неким моделима доноси на десетине километара додатног домета.
Овај ефекат је још израженији код електричних возила. Код аутомобила на бензин део повећане потрошње остаје скривен због високе енергетских својстава горива, док је код електричних возила сваки додатни потрошени киловат-сат видљив готово одмах. Зато електрични аутомобил са реалним дометом од око 500 километара може да изгуби између 20 и 30% своје аутономије ако на аутопуту одржава константну брзину од 130-140 км/сат. Смањење брзине са 140 на 120 км/сат може им уштедети једно додатно пуњење током дугог путовања.
Да ли се журба на аутопуту заиста исплати?
Поставља се питање да ли вреди возити брже? Ако је пред вама путовање од 300 километара и возите просечном брзином од 100 км/сат, пут ће трајати око три сата. Ако повећате брзину на 120 км/сат, теоретски ћете стићи око пола сата брже.
Међутим, тих 30 минута има своју цену. Поред веће потрошње горива, бржа вожња доноси веће оптерећење гума, више температуре мотора, већу буку у кабини и значајно повећање ризика од удеса. Зато стручњаци за економичну вожњу сматрају да распон између 90 и 110 км/сат нуди најбољи баланс између времена путовања, удобности и потрошње горива.
Без обзира на то колико аутомобили постају модерни, ефикасни и паметни, законе физике нико не може да промени. Што брже возите, потребно је више енергије да се савлада отпор ваздуха. Најјефтинији и најлакши начин да смањите потрошњу горива нису специјални адитиви или скупи додаци, већ једноставно смањење брзине за 10 или 20 километара на сат. Можда ћете стићи неколико минута касније, али ћете знатно ређе посећивати бензинске станице.
