НИСТЕ НЕЗАИНТЕРЕСОВАНИ НИТИ РАСЕЈАНИ Ово је разлог због ког вам имена нових људи испаре за неколико секунди
Руковали сте се, особа вам је јасно рекла како се зове, а само неколико тренутака касније схватили сте да њено име више не можете да призовете.
Непријатност је још већа када разговор траје, а ви покушавате да избегнете ситуацију у којој ћете морати поново да питате.
Такво заборављање углавном није знак лошег памћења, незаинтересованости нити озбиљног проблема. Име често нестане зато што мозак током првог сусрета истовремено покушава да обради много других информација.
Пажња је усмерена на особу, а не на име
Док вам се неко представља, не слушате само неколико изговорених слогова. Примећујете лице, осмех, тон гласа, начин руковања, говор тела и расположење, а истовремено размишљате о томе шта ћете одговорити и какав утисак сами остављате.
Све се то догађа за неколико секунди и оптерећује радну меморију. Ако име у том тренутку није довољно добро регистровано, оно неће ни стићи до дугорочног памћења. Проблем, дакле, често није у томе што сте име заборавили, већ што га мозак није правилно „снимио”.
То може бити још израженије када сте нервозни, уморни, под стресом, налазите се у бучном простору или упознајете више људи одједном.
Зашто имена памтимо теже од других података?
Имена су за мозак често само апстрактан низ гласова, без јасног значења и постојећих асоцијација. Ако упознате особу која се зове Марко, само име вам не говори ништа о његовом изгледу, послу, карактеру или интересовањима.
Овај феномен често се објашњава такозваним Бејкер-Бејкер парадоксом. У познатом експерименту једној групи људи речено је да се мушкарац са фотографије презива Бејкер, док је друга група чула да је по занимању пекар. Учесници су лакше запамтили занимање него презиме.
Реч „пекар” одмах призива хлеб, брашно, мирис пецива, рерну и бројне друге слике. Презиме Бејкер, иако звучи исто на енглеском језику, нема такву мрежу значења када је представљено само као име.
Можда ћете запамтити много важније детаље
Иако вам име измакне, можете веома добро запамтити шта вам је особа испричала, чиме се бави, одакле долази, шта воли или како се осећала током разговора. Такве информације имају значење и лакше се повезују са постојећим знањем и искуствима.
То не значи аутоматски да је свако ко заборавља имена посебно пажљив слушалац. Ипак, могуће је да је ваша пажња била више усмерена на садржај разговора и особу пред вама него на податак који још није имао за шта да се „закачи”.
Како да следећи пут лакше запамтите име?
Најједноставнији трик јесте да име одмах поновите у разговору: „Драго ми је, Јелена.” Тако га не чујете само једном, већ га и сами изговарате, што повећава могућност да остане у памћењу.
Можете га повезати са неком особином, занимањем или познатом особом истог имена. Ако упознајете више људи, покушајте да свако име у себи поновите уз једну карактеристичну информацију, на пример: „Ана – архитекта” или „Никола – воли планинарење”.
Ако име ипак заборавите, најбезболније је да одмах искрено питате: „Извините, име ми је промакло, можете ли да га поновите?” То обично оставља бољи утисак него неколико минута избегавања директног обраћања.
Када заборавност захтева више пажње?
Повремено заборављање имена, нарочито приликом првог упознавања, веома је уобичајено. Разговор са лекаром има смисла ако се проблеми са памћењем појачавају, ометају свакодневне обавезе или их прате тешкоће у проналажењу познатих речи, сналажењу у познатом простору, обављању уобичајених задатака или препознавању блиских људи.
У већини других ситуација заборављено име не говори да вам особа није важна. Много чешће показује да је мозак у неколико секунди покушао да обради више информација него што је могао да сачува.
