ПРАВИЛО ПЕТ СЕКУНДИ Да ли је храна и даље безбедна? НАУКА ОТКРИВА НОВЕ ДЕТАЉЕ

Ово неписано кухињско правило преноси се генерацијама, али поставља се питање – да ли је заиста безбедно?

Порекло правила „пет секунди“

Тачно порекло није утврђено. Према научнику Полу Досону, коаутору књиге Did You Just Eat That?, ова идеја постоји вековима. Једна прича води до Џингис-кана, који је наводно сматрао да храна може да остане на поду онолико дуго колико он дозволи.

У модерније време, током 60-их година, куварица и ТВ водитељка Џулија Чајлд у једној емисији случајно је испустила палачинку, вратила је на тигањ и прокоментарисала да се то може урадити „ако сте сами у кухињи“.

Ипак, нико није прецизирао тачно пет секунди, али се вековима сматрало да храна која „добро изгледа“ највероватније није опасна.

Шта каже наука?

Научник Пол Досон одлучио је да лабораторијски тестира овај мит. Тим је контаминирао три врсте површина – плочице, дрво и тепих – бактеријом салмонелом, честим узрочником тровања храном. На те површине бачене су две намирнице: масна сланина и суви бели хлеб.

После 30 и 60 секунди анализирани су резултати.

Закључак је био јасан – бактерије се преносе готово одмах, без обзира на то да ли је храна била на поду секунду или минут.

Према Досону:

„Чистоћа површине много је важнија од времена контакта. Ако је под прљав, прљава је и храна – било да је тамо била једну секунду или цео минут.“

Уочене су мале разлике:
– сува храна покупила је мање бактерија,
– тепих је пренео нешто мање бактерија него тврде површине.

Али правило пет секунди није пружило никакав степен заштите.

Да ли је понекад ипак безбедно појести храну која је пала?

Понекад јесте. Нису све површине подједнако опасне, нити су све бактерије штетне. Храна која падне на чисту кухињску површину вероватно не носи висок ризик. Међутим, ако заврши на јавном поду или ако особа има ослабљен имунитет, вероватноћа тровања храном значајно расте.

Најсигурнији савет увек остаје: ако постоји дилема, одбацити храну.