Рођак, својта, пашеног… ДА ЛИ ЗНАТЕ КО ЈЕ КОМЕ ШТА У СРПСКОЈ РОДБИНИ или бисте ПАЛИ НА ТЕСТУ? Ове речи су део наше традиције

Иако свакодневно користимо речи попут свекар, ташта или зет, многи родбински односи у српском језику данас су помало пали у заборав.

Занимљиво је да српски језик има изузетно богат систем назива за родбину. Некада се тачно знало ко је девер, ко заова, а ко јетрва, док данас није реткост да се сви једноставно називају "рођацима" или "својтама". Ипак, иза тих старих израза крије се занимљива породична мапа која открива колико су некада породичне везе биле важне.

А питање које редовно изазива недоумицу гласи - шта вам дође мужевљеве сестре муж?

Одговор зна много мање људи него што мислите.

Ко је заправо својак?

Ако сте мислили да је мужевљеве сестре муж једноставно зет, нисте једини. Међутим, српски језик за тај однос има посебан назив.

Својак или свак је муж мужевљеве сестре.

То је један од оних израза које многи чују тек на славама, свадбама или већим породичним окупљањима, а потом покушавају да размрсе породично стабло како би схватили о коме је реч.

И није једини.

Родбински односи који најчешће збуњују

Док готово сви знају ко су таст, ташта, свекар и свекрва, већ код наредног круга родбине ствари постају компликованије.

•           Свекар - мужевљев отац

•           Свекрва - мужевљева мајка

•           Таст - женин отац

•           Ташта - женина мајка

•           Зет - ћеркин или сестрин муж

•           Снаха или снаја - синовљева, унукова или братова жена

Ови називи углавном су познати већини људи, али следећи често представљају прави мали тест из познавања језика.

Девер, јетрва, заова... Ко је коме шта?

У породицама са више браће и сестара често се користе називи који млађим генерацијама нису толико познати.

о          Девер - мужевљев брат

о          Јетрва - жена мужевљевог брата

о          Заова - мужевљева сестра

о          Шурак - женин брат

о          Шурњаја - жена жениног брата

о          Свастика - женина сестра

Посебно је занимљиво да за готово сваки однос постоји посебна реч, што није случај у многим другим језицима.

Пашеног је међу највећим загонеткама

Када се поведе прича о родбинским односима, мало који израз изазива толико забуне као пашеног.

Пашеног, пашанац или свак је муж женине сестре.

Многи га мешају са шураком или зетом, али је реч о потпуно другачијем односу.

Ту су и:

•           Свастић - син женине сестре

•           Свастичина - ћерка женине сестре

Управо ови називи показују колико је српски језик детаљно разликовао породичне везе.

Прија и пријатељ нису оно што данас мислите

Додатну забуну изазивају и речи које данас имају сасвим другачије значење.

Када неко каже "пријатељу", углавном мисли на блиску особу. Међутим, у традиционалним родбинским односима пријатељ је отац ћеркиног мужа или синове супруге.

Исто важи и за прију, која означава мајку ћеркиног мужа или синове супруге.

Због тога није необично да млађе генерације остану збуњене када на свадбама чују да се две особе ословљавају са "пријо".

Зашто су ови називи важни и данас?

Иако их не користимо свакодневно као некада, родбински односи у српском језику представљају део културног наслеђа који се преносио генерацијама. Свака од ових речи говори о времену када су породице биле бројне, а породичне везе прецизно одређене и веома важне у свакодневном животу.

Зато следећи пут када неко помене пашенога, својака или јетрву, можда више нећете морати да застанете и у себи цртате породично стабло да бисте схватили ко је коме шта, пише Yumama