Тинејџери прогласили нову „државу” на Дунаву између Србије и Хрватске: НИЈЕ ЛИБЕРЛАНД, ВЕЋ ГАПЛА
После Либерланда, на спорном подручју уз Дунав између Србије и Хрватске појавила се још једна самопроглашена „микродржава” – Гапла. Како пише немачки „Зидојче цајтунг”, реч је о пројекту који је покренула група тинејџера, а њихова „држава” простире се, како тврде, на 205 хектара земље на коју „нико не полаже право”.
Један од оснивача, Вајат Бек, представља се као тинејџер који је са 17 година основао сопствену државу и чак био позван да говори пред Уједињеним нацијама. Ипак, како наводи лист, он никада није крочио на територију коју назива својом државом.
Гапла, међутим, већ има симболе и обележја државности: пасоше, регистарске таблице, заставу и интернет страницу. Њен званични назив је Федерална држава Гапла, а на сајту се наводи да је циљ ове самопроглашене заједнице јачање „мира и хармоније” међу народима, као и стварање „модерне и иновативне нације”.
Аутор текста у „Зидојче цајтунгу” микродржаве посматра као необичну мешавину политичког експеримента, филозофске игре и интернет-пројекта. Оне, како се наводи, кроз историју нису увек настајале само као шала, већ су понекад биле уметнички, идеолошки или економски подухвати.
Као примери се помињу Елгаланд-Варгаланд, микродржава коју су шведски уметници замислили као простор у ком свако може бити краљ, али и НСК држава, коју је 1992. прогласио словеначки уметнички колектив Нова словенска уметност. Та „држава” није имала физичку територију, али је стекла симболичне присталице у различитим деловима света.
Шта је Либерланд
Либерланд је самопроглашена микродржава на спорном подручју уз Дунав, између Србије и Хрватске. Проглашен је 2015. године, уз тврдњу оснивача да се налази на земљи коју не потражује ниједна држава. Његови промотери представљају га као „најслободнију земљу на свету”, засновану на минималној државној управи, ниским порезима и блокчејн технологији. Либерланд није међународно признат и на том подручју не постоји класично насељена држава са институцијама какве имају признате земље. Ипак, као интернет-заједница и политички експеримент привукао је пажњу либертаријанаца, крипто-заједнице и медија широм света.
Према оцени немачког листа, микродржаве могу бити и покушаји стварања зона слободне трговине, простора за пореске експерименте, офшор послове, криптовалуте или интернет-заједнице које желе да испробају како би изгледала држава без класичне бирократије.
Посебну пажњу у тексту заузима питање границе између Србије и Хрватске. Обе државе признају да је граница везана за Дунав, али се не слажу у томе где она тачно пролази. Пошто је река током деценија мењала ток, настала су мала спорна подручја на која право полажу обе земље, или их, према тумачењима оснивача микродржава, не потражује ниједна.
Управо такви простори постали су привлачни за пројекте попут Либерланда и Гапле. Ипак, „Зидојче цајтунг” закључује да је у овим случајевима територија често мање важна од симболике: „државе” прво настају као групни разговори на Дискорду, а „дипломатија” се води на Редиту и другим интернет-форумима.
Гапла има и сопствену криптовалуту, али њени оснивачи тврде да им је важнија размена идеја него новац. Бек наводи и да им се јавила компанија повезана са MrBeast-ом, најпознатијим светским јутјубером, са питањем како може да се укључи у пројекат.
Немачки лист Вајата Бека описује као веома амбициозног младог човека, који у биографији наводи да је развијао тест интелигенције, платформу за оцењивање школа, технолошки Јутјуб канал и електронске књиге, између осталог и о оснивању држава. Аутор га пореди са типом предузетника из раних дана технолошке индустрије, у којима се мешају идеализам, амбиција, самопромоција и вера да се цео систем може поново измислити.
Иронија, међутим, није изостала. „Зидојче цајтунг” на крају примећује да су одлазак Бека и двојице „Гапљана” на Форум младих ЕКОСОК-а при УН финансирали преко Гапљанске организације за представљање, коју плаћа Влада Гапле. Другим речима, закључује лист, „пресипање новца” већ функционише као и код великих држава.