То су ајкуле тестераче са по шест шкрга на обе стране и карактеристичним, дугим њушкама са великим бројем зуба и пипцима помоћу којих откривају плен.
Једна од ових врста, која на латинском носи назив Плиотрема аннае, откривена је пошто су један примерак уловили рибари у Занзибару, док су њушке друге врсте, познате под називом Плиотрема кајае, пронађене на Мадагаскару, а још неки примерци касније су пронађени и у музејским збиркама, али под погрешним називима, наводи интернет сајт Си-ен-ена.
Ове ајкуле могу достићи дужину од 1.5 метара, а у дивљини још није уочен ниједан живи примерак.
"Заједно са рибарима, у то време смо спроводили истраживање о ајкулама и ражама, и схватили да се те ајкуле тестераче не поклапају са постојећим врстама", рекао је аутор студије Ендрју Темпл, истраживач-сарадник на универзитету у Њукаслу, Велика Британија.
"До сада смо пронашли два примерка, јер ове врсте нису уобичајене", рекао је он.
Темпл каже да је истраживање, чији су резултати објављени јуче у часопису „ПлОС уан“ показује колико је важан Западноиндијски океан када је реч о биодиверзитету ајкула и ража, као и "колико тога и даље не знамо".
"Регион је веома мало проучен, а већина оног што знамо долази из рада у риболовним подручјима. Потешкоћа лежи у томе што су мала риболовна подручја доминантна том у региону, а најмање пола милиона рибара користи више од 150,000 пловила", тврди Темпл.
Због великог броја тих подручја и релативно малобројних пловила, тешко је пратити целокупан улов, стога је могуће да неуобичајене врсте често неко време остану неоткривене, објашњава он.
Пре најновијег открића, забележена је само једна врста ајкуле тестераче са шест шкрга.
Овакве ајкуле су заиста необичне јер већина ајкула тестерача са обе стране има по пет шкрга, наводи немачки истраживач Симон Вајгман, један од аутора студије.
