Та институција обавља мониторниг 25 врста алергеног полена на 28 станица широм Србије, и актуелни подаци показују да нема значајно повишених концентрација полена.
Ових дана повећано је интересовање грађана за информације о полену управо због тога што је корона вирус и даље међу нама или што причамо о њему, па када добију респираторне симптоме одмах помисле и страхују због вируса, каже Радовић и наводи да су концентрације алергена далеко веће крајем лета када почне да цвета амброзија.
Најважније је да градани који су алергични на полен у сваком тренутку имају праву информацију, рекао је он.
Он је важним истакао да су сада грађанима доступне информације о мониторингу захваљујући информационим технологијама.
Подсетио је да та агенција обавља мониторинг квалитета ваздуха и да су подаци о концентрацијама загађујућих материја доступни у реалном времену на интернет страници те институције и апликацији за мобилне уређаје.
Такође кроз мониторинг објављују и податке о квалитету вода, алергеном полену, квалитету земљишта, изворима загађења, отпаду.
Радовић је поводом Дана животне средине 5. јуна Танјугу рекао да је циљ да се у наредном периоду предузму важни кораци у циљу смањења загађења и решавања других еколошких проблема који су били занемаривани претходних година и деценија.
У последњих неколико година покренуте су значајне инвестиције у области животне средине, а посебно морам истаћи инвестициони програм "Србија 2025" путем којег ће бити инвестирано више од милијарду евра у системе за прераду отпадних вода, рекао је Радовић.
На томе ћемо интезивно радити, као и улагати у инфраструктуру и нове технологије, навео је Радовић.
Говорећи о великом загађењу ваздуха током зимских месеци он каже да је тога било и претходних година и деценија али да се сада више говори о томе јер се обављају контроле квалитета.
Загађење ваздуха у Србији деценијама био занемариван проблем, који сада захтева хитно решавање, рекао је Радовић.
Истиче да је важно што је Влада Србије формирала радну групу за смањење загађења која има за циљ да се поред детекције кључних проблема, стартешки приступи њиховом решавању.
Истиче да је циљ замена постојеће застареле технологије у градским котларницама и да се омогуће механизми за повећање енергетске ефикасности.
