Рутина спавања и буђења код свакога од нас је различита.
Према новом истраживању са Универзитета Калифорнија постоји генетска предиспозиција која погађа једну од 300 особа. Они који су погођени њом имају унутрашњи сат који најбоље ради рано ујутру, а удар мелатонина, хормона који нас чини поспанима, добијају у касно поподне и то до 20 часова.
Људи се с годинама све раније буде, а многи који пате од депресије буде се и ноћу, међутим овде је реч о нечему другачијем. Иако је људима са нормалним унутрашњим сатом потребно око 40 минута више сна нерадним данима, "генетским ранораниоцима" је у реду и само 10 или нимало како би савршено нормално функционисали. Њима је јако тешко да остану будни увече, због чега им је рад у другој или ноћној смени јако тежак.
Оно што отежава истраживање овог феномена јесте недостатак људи који пате од ове промене.
