Имам право на избор пре свега у свом односу на неку појаву, човека или ситуацију, па онда када изаберем из ког угла посматрам ствари, онда имам право да изаберем у ком правцу ћу да делујем. Ових сам дана поново подстакнута да разматрам тему ратовања, јер, ваљда је таква енергија свуда у ваздуху. Куд год се окренеш, свугде нека борба за и против, па ми је природно и то моје размишљање, јер живим у тој фреквенцији којом сам окружена, не живим на Марсу.
Мој је утисак да смо већ годинама у трећем светском рату, али је оружје којим се води слабо познато ширим масама. Још горе је што су и оружје и плен истог порекла, како ми се чини, а у питању су мисли. Да, мисли. Ратује се мислима и ратује се за сваку мисао. А ко још мисли о мислима? Имају људи паметнија посла: да мисле о томе шта мисле други људи, па шта су рекли други људи, па онда шта су урадили други људи. Следећа фаза је да мисле о томе шта други људи мисле о свему томе, па да се онда определе на чију ће страну да стану, па да ратују против оних са друге стране. Данима, годинама, деценијама се препуцавамо око неких за и против и ратујемо ли ратујемо. А у овом случају, стварно имамо избор. Јер сви имамо једнако моћно оружје и једнако моћне ресурсе. Сви имамо мисли. Лакше је и мени да се обрушим на туђе мишљење, али ми је лепше да на позитивне начине манифестујем своје. Лакше ми је да из удобности свог дома бацам дрвље и камење на оне што су починили и чине злочине над децом, али ми је лепше да тој деци упутим мисли утехе и љубави јер тога тренутно немају, и бар мало олакшам њихову муку док се не избаве из јада. Лакше ми је да саучествујем у болу неке болесне особе, али је лепше да за њу ширим радост, љубав и подршку да преокрене ствари на боље. Лакше ми је да седнем и плачем над тужном судбином оних које сам изгубила, али лепше је да негујем мисли захвалности што сам их познавала, што сам са њима колико год кратко или дуго, уживала. Оно на шта се фокусирам, расте.
Имам блиске људе који по мом уверењу имају сасвим исправне ставове, али троше силну енергију на објашњавање зашто су баш они у праву, некима другима који исто тако жестоко бране свој став. На жалост, ни једни ни други не виде да су у потпуно истој енергији, у потпуно истој ситуацији – мрачној, ратној. А та ситуација никоме не годи, сем шачици људи која ситуацијом руководи. Мој избор је да увек, када год сам свесна тренутка у којем сам (а то знате већ, годинама тренирам) бирам оно што ми се чини лепше од онога што ми је лакше, а лакше је само зато што се по инерцији тако од раније понашам, јер „тако се сви понашају“. Када урадим нешто што је лепше, увек буде и корисније. Корисније је пре свега за мој осећај мира, а из тог мира много добре акције могу да се покрену. А много је корисније и за те друге, којима своје светле мисли упућујем. Светло увек угаси мрак. Молим се често да сваки човек схвати колико су мисли моћни алати. Као мустру, волим да користим Анастасијин поздрав из књига Владимира Мегреа: „Здравља светлим мислима вашим!“
Нина Мартиновић Армбрустер
