Узроци гојазности могу бити разни, а последице веома озбиљне, јер ова болест повећава ризик од срчаних обољења, дијабетеса типа 2 и можданог удара, а повезује се и са могућношћу појаве неке врсте канцера.
Последња научна претпоставка, до које је дошао истраживачки тим Медицинског факултетa Универзитета у Колораду, јесте да је главни кривац за гојазност - фруктоза.
- Студија убедљиво интегрише постојеће теорије о гојазности, сугеришући да она није само резултат конзумирања прекомерне количине хране, већ, уместо тога, и због стања ниске енергије, обележеног недовољним АТП-ом (аденозин трифосфатом), што је у непосредној корелацији, пре свега, са врстом конзумиране хране – објашњава Келси Коста, нутрициониста из Националне коалиције за здравље из Вашингтона.
АТП, или аденозим трифосфат је високо енергетско једињење које се налази у свим ћелијама организма човека и којем је неопходна стална обнова.
У чему је проблем са фруктозом?
Када особа једе, већина унесене енергије се претвара у АТП, молекул који снабдева ћелије енергијом. Ако се поједе превише хране, вишак енергије се складишти као маст. Ако унета храна садржи фруктозу, она се у почетку такође претвара у АТП да би подстакла све телесне функције.
Међутим, како се уноси све више фруктозе, она потискује активност митохондрија, органела које производе АТП,те смањујући нивое АТП-а у организму.
Када ниво АТП-а падне, то шаље аларм да би ћелије могле да остану без енергије, што стимулише бројне биолошке реакције, међу којима су глад, жеђ, повећан унос енергије, инсулинска резистенција, повећана апсорпција хране и успорен метаболизам током мировања.
Тамо где има хране у изобиљу, а велики део ње садржи фруктозу, ове промене доводе до повећања телесне тежине.
Откуд нам толико фруктозе?
Фруктоза је природни шећер, који се налази у воћу и поврћу. Међутим, тај садржај фруктозе не може да изазове гојазност.
- Иако већина свежег воћа природно садржи фруктозу, њихова конзумација није повезана са гојазношћу или повећањем телесне тежине, јер присуство дијететских влакана, биоактивних једињења и есенцијалних хранљивих материја спречава утицај фруктозе на ситост и инсулинску резистенцију. Због тога се свеже воће сматра важним делом здраве, уравнотежене исхране за контролу телесне тежине – објашњава Коста.
Проблем настаје када се уноси прерађено воће, или храна са додатом фруктозом, често у облику кукурузног сирупа, који је заслађивач јефтин за производњу и налази се у већини прерађених намирница, тако да што се више уноси прерађене хране, то је већи унос фруктозе.
И он се не налази само у слаткој храни, као што су газирани сокови, заслађени сокови, десерти и колачи, већ га има у хлебу, супама из кесице, готовим јелима, и многим врстама брзе хране.
Окидачи претварања глукозе у фруктозу
Фруктоза се такође налази и у конзумном шећеру или сахарози, која се састоји од глукозе и фруктозе, а у људском телу се производи од глукозе и других угљених хидрата.
- Тело такође може да претвори глукозу у фруктозу путем полиолног пута, који активирају различити окидачи као што су дијабетес, исхрана са високим гликемијским индексом или високим садржајем угљених хидрата, велики унос соли, мали унос воде, храна богата пуринима или стрес, који доводе до гојазности и других метаболичких стања, а алкохол само интензивира овај процес, стимулишући већу производњу фруктозе – објашњава Коста.
Курир.рс/ Дневник
