Овај облик парасомније, односно сметње у понашању за време спавања, назива се сомнилоквија.
Карактеристичан је по томе што особа у дубоком сну почиње да прича, а понекад чак и вришти или виче.
Према истраживањима, око 50 одсто деце у доби од три до десет година прича у сну, док само око 5 одсто одраслих има овај феномен. Стручњаци сматрају да је причање у сну наследно, али још увек није потпуно јасно зашто се јавља.
Адам Росенберг видео уредник из САД, одлучио је да сними своје најбоље "провале" док је причао у сну и објавио их на Јутјубу. Његови снимци показују да људи у сну често говоре о ономе шта су проживели тог дана или о нечему што су сањали.
Понекад су то јасни изрази које можемо разумети, а понекад и мумлања која се тешко дешифрују.
Иако се причање у сну најчешће јавља у дубокој фази сна, може се догодити у било којој фази спавања. У већини случајева је потпуно безопасно, али у ретким ситуацијама може бити знак поремећаја спавања или одређеног здравственог стања.
Ако приметите да почињете да причате у сну у одраслом добу, а то је праћено страхом, вриштањем или насилним реакцијама, препоручује се да посетите лекаре специјалисте за спавање. Такође, ако приметите да ваше дете има проблема са сном, добро је поразговарати са педијатром како бисте сазнали више.
Стручњаци сматрају да је мањак сна један од главних узрока причања у сну код одраслих. Због тога се препоручује избегавање стреса и осигуравање довољне количине сна како би се смањила могућност "ноћних разговора".
Такође, водити дневник спавања може бити од помоћи у праћењу ритма успављивања и буђења, као и евентуалних спољних фактора који могу утицати на сан, попут конзумирања кофеина или алкохола.
Дневник/Република
