Ипак, видели је ми или не - енергија постоји и постоје људи који могу да је виде, чују, додирну... Одлика сваког живог бића је управо енергија у сталном покрету. Енергија је једна, али има два пола, они делују као две супротне силе, које се међусобно допуњују и тако одржавају равнотежу. То су Кинези кроз појам јина и јанга најбоље објаснили. О енергији, а пре свега о биоенергији разговарамо с Новосађанином Гораном Дуковићем, биоенергетичаром.
- Када се живи у складу са самим собом и са природом, осећај који добијамо је виталност и задовољство, а као последица тога су здраво тело и дух. Све оно што доживљавамо као бол, било на менталном, емотивном или духовном плану је трошење енергије, док оно што нам доноси радост је пуњење енергијом. Здравље је равнотежа ума, духа и тела, а када се тај баланс наруши онда се појављује болест.
За медицинску праксу древних цивилизација истока као што су Кина и Индија веома су важни енергетски токови у људском телу. Колико ту врсту знања користите у вашем раду?
- Медицинска знања древног истока су систематизована и прецизна, а самим тим корисна. Такође имамо знања која су скоро заборављена, као што је знање скордијских Келта који су живели на простору Балкана, старих Словена, старог Јапана, Монгола, Влаха, старих Грка, Персијанаца, Толтека, Абориџина, афричких знања, индијанских и нордијских знања... Сва учења када проучимо дођемо до једног закључка, један је природни закон и његове законитости су се познавале од када је човек почео да хода на две ноге. Колико је одличан дан због својих предности и мана, толико је одлична и ноћ из истих разлога. Питање је само како ћемо изабрати, и како ћемо умети да „носимо” то што смо изабрали. Мало је познато да се на овим просторима користила реч жвир – животни вир, која се некако загубила после Вукове реформе језика. Жвир је управо представљао оно што данас називамо чакром – тачком на телу где је енергетски вртлог. Све цивилизације су познавале и признавале ту енергију, само су је различитим именима називале: чи или ћи, ки, прана, мана, руах, пнеума, оргон, дух или душа... Хомеопате је називају животна сила, јер без ње нема ни здравља ни живота... Све је то једно те исто.
Да ли бисте нам објаснили шта су чакре и где се налазе?
- Жвир или чакра су енергетски центри које би могли назвати енергетским „плућима” нашег бића. Путем енергетских центара ми заправо „удишемо” и „издишемо” енергију. Користећи енергетске центре ми постижемо све у животу, многи несвесно, а неки свесно користе енергетске центре, то је једина разлика. Реч чакра долази нам из санскрита и значи круг или точак. То је зато што су чакре енергетски вртлози. Налазе се на одређеним тачкама на телу и изгледају као точири. Има их пуно, али је 7 главних чакри на телу. Прва чакра је коренска и налази се на месту где почиње труп. Друга се назива сакрална и налази се четири прста испод пупка и повезана је с репродуктивним органима. Веома је важна јер се сматра да је ту центар животне енергије. Сви који вежбају борилачке вештине, таи чи или јогу знају важност те тачке. Следећа је код соларног плексуса између пупка и груди. Затим срчана чакра која се налази у пределу срца и тимуса. Сматра се да се у овој чакри састају земаљско и духовно, односно небеско. Наредна чакра је грлена и налази се на месту где је штитна жлезда. Шеста чакра се налази између обрва и на месту је пинеалне жлезде. Седму чакру називамо крунском, налази се на врху главе и ендокрина жлезда која јој одговара је хипофиза.
Како сте ви постали биоенергетичар и да ли се то може научити?
- Да би неко постао пијаниста, треба прво да има слуха, потом да научи да свира, да то воли да ради и да се томе посвети. Исто је и са биоенергијом – иако је сви поседујемо, не значи да бисмо сви могли да њоме исцељујемо. Теоретски да, али у пракси ипак, не - јер многи одустану пред изазовима који се поставе пред њима. Свако може да ради енергијама - ко има жељу и велику вољу да то постигне, учењем, радом и тренингом. Наиме, да бисмо помагали другима биоенергијом, морамо пробудити сензитивност и да верујемо, и наравно да научимо како да то и радимо. У мени је све то тињало деценијама, с обзиром на то да долазим из такве породице, а и у животу сам радио доста и учио доста о духовности и енергијама. Ипак, коцкице су ми се сложиле тек када сам упознао др Драга Смиљанића и Јадранку Рабац. Они су ме научили техникама и методама рада с енергијом и сва знања која сам до тада стекао су се повезала у јединствену целину. Већ три године водим школу биоенергије у Србији у којој доктор и Јадранка предају. Заједнички смо многе научили да раде биоенергијом, а некима смо и живот променили из корена.
Колика је наша енергија, може ли се измерити?
- Може се измери и за свако људско здраво људско биће ће показати „2 ампера”. Када је повишена, онда указује на неке упалне процесе, а када је снижена онда смо малаксали, патимо од несвестице... Истакао бих да је здравље када енергија несметано може да тече, тамо где се појави блокада енергије, тамо је најчешће и проблем на физичком нивоу. Све се прво појави у енергетском нивоу, па тек после на физичком. Најлакше је отклонити проблем само ако је на енергетском нивоу.
Да ли биоенергетичар има вишак енергије коју даје оном кога исцељује?
- Не. Биоенергетичар је човек као и сви други и његова енергија је „2 ампера”. Но, оно што он ради је да „вуче“ енергију из околине, провлачи кроз себе и усмерава тамо где треба да се нешто исцели. Наш језик има ту дивну реч исцељивање која нам указује да је то процес којим се помаже да поново будемо потпуни, цели – а шта је то него здравље.
Како биоенергетичар зна где треба да усмери енергију?
-На више начина, најчешћи и најлакши је да се погледа аура. Ми смо енергетска бића и сви имамо ауру. Сви смо као деца до 4 године могли да видимо ауру. У Индији имате место где сви, и деца и одрасли, виде ауру и не сматрају да је то нека нарочита способност. Имате људе који виде ауре других људи, али много више је оних који их не виде. Но, то не значи да се не може научити, може свако ко има добар периферни вид, само треба да тренира око да почне да гледа на одређен начин. Но, оно што је најважније, је да престанемо да верујемо уму и поводимо се за уверењима да нам се то причинило.
Како настају блокаде?
- Стресом. Рецимо: леп је дан, ви добро расположени и возите ауто, кад вам неко истрчи. Кочите, све пролази добро, али тог момента у вама се нешто згрчило... Колико таквих или сличних ситуација имате у току једног дана – најчешће много, јер ми живимо у свету пуном изазова. Да ли их отпуштате – најчешће никако. Све се то негде скупља и прави блокаду...
Како ту може да помогне биоенергија?
- Тако што ћу правилно отклонити блокаде. То се може учинити на више начина, коришћењем техника које омогућавају да првоцирам енергију у аури, балансирам, одстраним вишак и/или допуним мањак енергије... Ипак прво што питам клијента када дође код мене на третман јесте да ли је спреман да се одрекне свега што га је довело у стање у којем је сада. Уколико све и даље радимо исто, имамо иста уверења и исте емоције - како онда да очекујемо промену?
Да ли се у биоенергетским третманима ради додиром или не?
- Сви знају да сваки човек када га нешто заболи одмах ставља длан на то место, са жељом да бол прође. Ова реакција је инстинктивна. Ако човека заболе леђа, он ни не помисли да ће ставити руку на њих, а већ рука сама креће. То је рефлекс једнак ономе када око трепне кад нам нешто полети у лице. Ми на тај начин користимо енергију за исцељивање, али тога нисмо свесни. Сваки човек може лечити длановима, зато што су на длану први споредни енергетски центри (чакре). Биоенергетичар свесно усмерава енергију и њему није потребан додир, свако после школе сам бира хоће ли радити додиром или не.
Како знати ко је добар биоенергетичар?
- Најмеродавније је према резултатима. Постоје, додуше одређене фирме које тврде да раде мерење потенцијала човека. Оно што је мени проблематично код сваког мерења је то што свако од нас ко „ради” енергијама има прегршт могућност да вара, уколико то жели. Другим речима, лако је нама биоенергетичарима да преваримо апарат, али зато када су резултати у питању ту нема варања. Пацијенту са одређеним здравственим стањем, ураде се анализе да се алопатски потврди стање, затим биоенергетичар помогне, а потом се поново раде анализе да се види шта се променило. То је сасвим у реду, то је једини начин који осигурава потврду нашег рада где ми својом техником помогнемо другом човеку. Ипак, једино што је за мене у реду су мерљиви резултати.
Марина Јабланов Стојановић
