АЛЕРГИЈЕ су у порасту и све је ВЕЋИ БРОЈ ДЕЦЕ СА ТИМ ПРОБЛЕМОМ! Само једна ТЕРАПИЈА делује директно на узрок и доноси прави спас

Алергије су у порасту међу одраслима и међу децом, а трећина становника у Србији има неки облик алергије. 

Већина терапија делује симптоматски, а постоји само једна која делује директно на узрок. 

Алергијске болести су у последњих пар деценија попримиле епидемијски карактер и бележи се стални пораст оболелих, за око 2 одсто сваке године, како у адултној, тако и у педијатријској популацији. Груба процена је да једна трећина становника Србије болује од неког облика алергије.

Узроци настанка алергијских реакција

Најчешћи узрочници алергије су полени (трава, корова и дрвећа), гриње, али се све чешће дешавају алергијске реакције на храну, медикаменте, козметичке препарате…

Алергија се испољава кроз различите болести:

•           екцем,

•           алергијски ринитис,

•           астма,

•           нутритивна алергија.

Алергијске болести представљају неадекватно функционисање имуног система, и никако нису последица "пада имунитета".

Након дијагностичких процедура често се у терапију уводе антихистаминици, као и локални кортикостероиди, али они делују само на симптоме болести. Једина терапија која утиче на сам узрок болести је имунотерапија.

Имунотерапија

Сврха имунотерапије је достизање толеранције на алерген који ствара симптоме алергијске болести, тако што се континуирано примењује одређена доза алергена који је узрочник симптома.

Циљ имунотерапије је значајно смањење симптома до потпуног одсуства истих и побољшање квалитета живота пацијената, као и спречавање појаве нових алергијских симптома.

Имунотерапија се планира и примењује код пацијената код којих је избегавање алергена немогуће или је стандардна терапија недовољна за контролу болести. Неопходно је урадити клинички преглед, узети детаљну анамнезу о тегобама и урадити алерголошку обраду (кожне пробе, спец. ИгЕ из крви, спирометрија).

Имунотерапија се не препоручује код:

•           пацијената са акутним плућним болестима,

•           код тешке, неконтролисане астме,

•           код срчаних болесника (посебно ако користе бета-блокаторе),

•           код пацијената са бубрежном инсуфицијенцијом и

•           у случају аутоимуних и малигних болести.

Алергенска имунотерапија

Алергенска имунотерапија или аллерген-специфична имунотерапија је у клиничкој пракси јако дуго, више од 100 година, представља понављану примену алергена на који је особа преосетљива и који је у организму изазвао стварање специфичних ИгЕ-антитела.

Примена алергена се изводи у облику стандардизованих алергенских екстраката. Најчешћи пут примене су раније биле поткожне ињекције или субкутана имунотерапија – СЦИТ, али се последњих година распространила употреба капи или стандардизованих таблета које се растапају испод језика – сублингвална имунотерапија – СЛИТ.

Од врсте алергена зависи почетак и начин извођења имунотерапије. Кад су у питању алергени полена (сезонски алергени) имунотерапија се започиње и завршава пре сезоне полинације (СЦИТ) или започиње пре и наставља се током целе сезоне полинације и понавља се у следећој сезони. Код алергена који су стално присутни (гриње) терапија се може започети у било ком тренутку и траје континуирано.

Минимално трајање имунотерапије је од три до пет година. Дужина трајања имунотерапије се одређује појединачном проценом за сваку особу.

Нежељене реакције имунотерапије

Нежељене реакције имунотерапије су углавном локалне – оток и бол на месту субкутане ињекције или оток и свраб испод језика, иритација ждрела који кратко трају и пролазе без коришћења антихистаминика, јављају се почетком терапије, а касније нестају.

Системске алергијске реакције су могуће, али су изузетно ретке када се користе стандардизовани и квалитетни алергенски екстракти.

Закључак

Из свега напред наведеног може се закључити да је имунотерапија једини облик лечења алергија који утиче на узрок, а не на последице алергијске болести, пише Yumama