Није само колико, већ и када! ВИШАК КИЛОГРАМА У ОВОМ ПЕРИОДУ ЖИВОТА носи 70% већи ризик од преране смрти РЕЗУЛТАТИ студије забрињавају

Нова студија указује да на наше здравље не утиче само то да ли се угојимо, већ и када добијемо вишак килограма. Посебно је ризично гојење у раној одраслој доби, јер је повезано са већим ризиком од преране смрти.

Људи који су први пут постали гојазни између 17. и 29. године имали су око 70% већи ризик да умру из било ког узрока током периода праћења, у поређењу са онима који нису развили гојазност до 60. године.

Студију је водио тим са Универзитета у Лунду у Шведској. Истраживачи су пратили промене телесне тежине током дужег временског периода, уместо да се ослањају на једно мерење. Анализирани су подаци више од 600.000 људи који су имали најмање три забележена мерења тежине између 17. и 60. године.

Вишак килограма - више стреса за организам 

Важно је нагласити да студија не доказује да је рано гојење директно узрок смрти, већ показује повезаност. Ипак, већ је добро познато да је гојазност повезана са бројним здравственим проблемима.

- Најдоследнији налаз је да је гојење у млађем узрасту повезано са већим ризиком од преране смрти касније у животу, у поређењу са онима који се мање гоје - наводи епидемиолошкиња Тања Стокс.

Једно од могућих објашњења је то што особе које се раније угоје дуже живе са „биолошким оптерећењем“ вишка килограма. То значи да је организам дуже изложен стресу, већем напрезању и бржем „трошењу“ него што је уобичајено.

Ризик од различитих болести

Истраживачи су пратили укупну смртност, али и смрти повезане са болестима које се често доводе у везу са гојазношћу, попут кардиоваскуларних болести (болести срца и крвних судова), различитих врста рака и дијабетеса типа 2.

Гојазност је у овој студији дефинисана као тренутак када индекс телесне масе (БМИ – однос тежине и висине) достигне вредност 30 или више. Иако се БМИ дуго користи као стандард, критеријуми за процену гојазности се временом мењају.

Аутори студије наводе да је вероватно пресудан фактор колико дуго особа живи са гојазношћу, а не само гојење у каснијем животном добу. Дуготрајна изложеност стањима као што су инсулинска резистенција (смањена осетљивост организма на инсулин), хронична упала и повећана склоност згрушавању крви може допринети већем ризику од болести и смрти. Ове промене су повезане са супстанцама које лучи масно ткиво.

Смрти повезане са дијабетесом типа 2 и неким врстама рака такође су биле чешће код гојазних особа, али за поједине узроке смрти – попут рака бешике код мушкараца и рака желуца код жена – није пронађена јасна веза.

Разлике између мушкараца и жена

Уочене су и разлике између мушкараца и жена. Код жена, повећан ризик од смрти због рака био је сличан без обзира на то када је дошло до гојења. То указује да би други фактори могли имати већу улогу, на пример хормонске промене током менопаузе.

- Ако наши резултати код жена одражавају оно што се дешава у менопаузи, поставља се питање шта је узрок, а шта последице. Могуће је да хормонске промене утичу на телесну тежину, а да тежина заправо одражава процесе у организму - каже епидемиолошкиња Хујен Ле.

Ограничења студије

Студија има и одређена ограничења. Нису узети у обзир исхрана и физичка активност, који значајно утичу на здравље и вероватно су имали улогу у резултатима. Аутори предлажу да будућа истраживања укључе ове факторе, као и расподелу масног ткива у телу и разлику између масне и мишићне масе.

Ипак, због великог броја учесника и дуготрајног праћења, резултати имају значај за јавно здравље. Порука истраживача је јасна: превенција гојазности треба да почне што раније у животу.

Да би се ризик боље разумео, истраживачи наводе пример: ако је током периода праћења умрло 10 од 1.000 људи без ране гојазности, у групи која је рано постала гојазна умрло је око 17 од 1.000.

- Не треба се превише везивати за тачне бројке, јер оне зависе од различитих фактора у истраживању. Али важно је уочити обрасце – а ова студија шаље јасну поруку доносиоцима одлука и здравственим политикама -  каже Стокс.

Резултати истраживања објављени су у часопису еЦлиницалМедицине.

Извор: sciencealert.com/здравље.курир.рс