ПРИХВАТАТЕ ЛИ ОВАЈ ИЗАЗОВ? Одреците се једне навике 30 дана и видећете шта ће се десити вашем мозгу
Све више људи последњих година прихвата једноставан изазов који траје само 30 дана, а тиче се једне свакодневне навике без које многи тешко замишљају дан. Иако на први поглед делује безазлено, стручњаци тврде да управо та промена може да донесе изненађујуће ефекте на мозак, концентрацију и расположење.
Свеприсутност паметних телефона значи да многи од нас тренутно имају време пред екраном које је често веће него што бисмо желели, а друштвене мреже су обично један од главних криваца. Ако проводите више времена него што желите бесциљно скролујући кроз друштвене мреже и желите да повратите своје време, 30 дана је можда све што вам је потребно.
„Заиста помаже да друштвене мреже посматраш као алат, а не као своју подразумевану навику“, каже Мајкл С. Валдез, др. мед., медицински директор у компанији ,,Detox
Здравствени стручњаци су објаснили краткорочне и дугорочне ефекте смањења или потпуног избацивања друштвених мрежа на наш мозак.
Шта друштвене мреже раде вашем мозгу
Да бисмо разумели шта 30 дана без друштвених мрежа ради мозгу, прво треба да схватимо шта њихово коришћење ради нашем мозгу.
„Друштвене мреже су као апарат за игре на срећу у твом џепу“, каже Ејми Морин, LCSW, психотерапеуткиња и ауторка књиге ,,The Mental Strength Playbook". „Мозак ослобађа допамин када добије награду, али и када је очекује. Варијабилни систем награђивања — некад добијеш лајкове, некад не — тера мозак да се стално враћа по још, на исти начин као код коцкања.“
Др Валдез потврђује ово. „Друштвене мреже користе варијабилно поткрепљење, што значи да се награде појављују непредвидиво и држе мозак ангажованим и краткорочно и дугорочно“, каже он. „Допамин је у овом случају више везан за ишчекивање него за задовољство, па људи стално траже следеће ажурирање чак и када престане да буде пријатно.“
„Допамин је хемикалија у нашем нервном систему која обликује мотивацију, пажњу и осећај награде“, објашњава Данијел Б. Волд, LMHC, психотерапеут. „Размислите о добром осећају када видите нови лајк на Инстаграму или смешну поруку од пријатеља. Тај осећај је твој допамински систем који ради свој посао.“
Са више платформи које се боре за нашу пажњу, потреба да стално проверавамо је све већа, толико да смо научили мозак да очекује сталну стимулацију, каже Моринова. То онда отежава фокусирање на ствари које не дају исти брзи поврат.
Шта се дешава када престанете да користите друштвене мреже 30 дана
Стручњаци се углавном слажу да 30-дневна пауза може значајно утицати на оно што ваш мозак добија од друштвених мрежа.
„Пауза од 30 дана може бити корисна јер ствара време и простор да приметите како се осећате без њих“, каже др Алексис Бриги.
„Смањење коришћења друштвених мрежа је теже него стварање нове навике попут шетње од 20 минута дневно, јер се бориш против намерно дизајниране зависности“, каже Моринова. „Мозак је научен да добија награду и треба му више времена — 60 до 90 дана — да се жеља значајно смањи.“
Иако 30 дана можда није довољно да потпуно промени однос према друштвеним мрежама, може поставити темеље за дугорочну промену. Волд каже да је то довољно времена да се „ресетује“ систем награђивања и започне прилагођавање новом начину живота.
Ваш фокус ће се побољшати
„Брзе промене садржаја [као на друштвеним мрежама] могу ослабити концентрацију и отежати дуготрајан фокус“, каже др Валдез. „Временом овај образац може фрагментирати пажњу и учинити тежим фокусирање на спорије задатке који су раније били лакши за људе.“
Норис такође додаје да друштвене мреже фрагментирају пажњу, што нарушава концентрацију. „Честа обавештења и брзо конзумирање садржаја тренирају мозак да нормализује кратке периоде пажње, због чега дуготрајан фокус постаје тежак“, каже она. „То често доводи до менталног умора и ниже толеранције на спорије, смисленије задатке.“
Боље ћете спавати
Многи од нас имају навику да увече узму телефон како би се „искључили“ од дана.
„30-дневна пауза може произвести стварне промене у мозгу и телу“, каже Моринова. „Већина људи пријављује бољи сан у року од недељу дана и смањену анксиозност у року од две недеље.“
Норрис додаје да „сан постаје обнављајући када се смањи касноноћно скроловање“, што значи да чак и смањење времена пред екраном може значајно побољшати квалитет сна.
Осећаћете мање анксиозности
„Многи људи могу доживети смањење анксиозности и већи осећај емоционалне равнотеже. Без сталног поређења и стимулације, често долази до веће менталне јасноће и јаче повезаности са сопственим мислима и осећањима“, каже Норис.
Она додаје да друштвене мреже могу појачати анксиозност и депресивне симптоме кроз поређење, преоптерећење и притисак да се представи „уређена“ верзија себе.
Волд такође истиче да смо изложени сталном току емотивно набијеног садржаја, што отежава фокус на сопствени живот. Уклањање тих стимуланса може смањити стрес и анксиозност.
Бићете присутнији у тренутку
Бригијева каже да људи често постају присутнији када промене однос према друштвеним мрежама.
„Када се удаљите, чак и привремено, почињете поново да се повезујете са околином, односима и сопственим унутрашњим искуством“, каже она. „Људи често описују осећај мање расутости и већу стабилност.“
Имаћете више времена током дана
Ако не приметите колико времена проводите на друштвеним мрежама, пауза ће помоћи да се то ресетује.
„Прво што већина људи примети јесте да имају много више слободног времена“, каже Моринова. „Смањење коришћења омогућава већу слободу у дану — више одмора, квалитетније време са људима или коначно завршавање обавеза.“
Можда ћете се вратити старим хобијима
Више времена често значи повратак хобијима који су запостављени.
„Људи се поново укључују у активности које су раније занемарили“, каже Морин. Др Валдез додаје да свакодневне активности поново постају испуњавајуће како се мозак „рекалибрише“.
Боље мишљење о себи
„Можете почети мање да се критикујуете када више не скролујете туђе ‘најбоље тренутке’“, каже Волд. „Такође можете приметити позитивнији поглед на живот када нисте изложени стално узнемирујућем садржају.“
Др Валдез додаје да је прекомерно коришћење повезано са већом анксиозношћу и нижим расположењем због сталног поређења са другима.
Шта се дешава после 30 дана
Након 30 дана, ефекти се могу наставити, али највећи изазов је не враћање старих навика.
„Многи се одмах враћају старим обрасцима“, каже Морин. Зато је 30-дневни „детокс“ најкориснији када се користи за изградњу нових навика уместо бескрајног скроловања, преноси Најжена
Бригие додаје да су мале, намерне промене често одрживије од потпуног одрицања.
Морин препоручује и „блокаторе искушења“ — отежавање приступа апликацијама (уклањање са почетног екрана, гашење нотификација, ограничења времена, остављање телефона у другој просторији).
Др Валдез додаје да се након три до четири недеље често смањују нагони и аутоматско проверавање, јер се мозак прилагођава новом нивоу стимулације.
