СРЦЕ НЕ ПРАШТА ГРЕШКЕ И ВЕЖБАЊЕ НАПАМЕТ! Од 220 одузмите број година - ЕВО шта вам та цифра говори и зашто га ЛЕКАРИ сматрају кључном!

Одлазак у теретану углавном је добра идеја, али с обзиром да вежбање троши организам, а напорне вежбе повећавају ризик од срчаног удара и застоја у раду срца, неопходно је да вежбате умерено и правите честе паузе.

Када је тренинг у питању, проф. др Петар Оташевић, специјалиста интерне медицине са супспецијализацијом из кардиологије и ванредни професор Медицинског факултета у Београду, у разговору за "Мондо" каже да лекари апсолутно препоручују вежбање, али да је претходно потребно одрадити поједине здравствене провере, у случају особа средњих или старијих година.

„Вежбање је нешто што ми лекари свима саветујемо, поред избегавања брзе хране и генерално сваке хране која садржи велику количину масти, шећера или угљених хидрата. Препорука су редовне вежбе у трајању до 150 минута недељно, али то не мора да буде нужно тренинг у теретани, већ било који вид физичке активности по сопственом избору као што је шетња, брзи ход, трчање, вожња бицикла итд“, наводи доктор.

Ипак, како саветује, потребан је известан опрез и претходна контрола, поготово када је реч о популацији средњих година.

„Уколико сте у средњим годинама, пре него што се одлучите да кренете са вежбањем, поготово ако планирате одлазак у теретану, било би добро да проверите какво је ваше опште здравствено стање, односно обавите један кардиолошки преглед који подразумева проверу притиска, лабораторију, ЕКГ и ултразвук срца, како бисте утврдили да ли је вежбање безбедно за вас и којим темпом бисте требало да вежбате“, 

Израчунајте максималну срчану фреквенцу

Када су у питању кардио спортови и вежбе попут трчања, пливања и вожње бицикла, или пак прескакања ужета, који повећавају вашу издржљивост, наш саговорник истиче да они имају позитивне учинке на кардиоваскуларни систем. Осим тога, кардио вежбе повећавају потрошњу калорија, што је добро за контролу тежине.

“Кардио тренинг има бројне позитивне учинке и препоручује се свима, под условом да интензитет прилагодите својој кондицији и општем физичком стању. У питању су аеробне вежбе које заправо повећавају нашу издржљивост, а приликом којих раде сви мишићи, па и срце. На тај начин, троши се више кисеоника и долази до топљења нагомиланих масти“, објашњава лекар који још једном наглашава да поједине старосне групе морају да провере своје здравље пре него што се одлуче да крену са вежбањем.

С друге стране, генерални савет нашег стручњака јесте је да водите рачуна колико вам брзо ради срце.

„Не би требало да иде преко максималне срчане фреквенце која се рачуна тако што од 220 одузмете број година. На пример, уколико имате 50 година, када тај број одузмете од 220, долазимо до рачунице да ваше срце не би требало да куца брже од 170 удара по минути, односно то је максимална горња граница“, наглашава лекар који закључује да што је човек старији, максимална срчана фреквенца ће му бити све мања.