ЗАУСТАВИТЕ МИГРЕНУ НА ВРЕМЕ! Ови рани симптоми откривају напад унапред и могу вам ПОМОЋИ да спречите најјачи бол

Током ове фазе могу се појавити различити телесни, чулни и бихевиорални симптоми, укључујући промене расположења, бол у врату и осетљивост на светло, пише Health.com.

Симптоми продрома обично се јављају 24 до 48 сати пре главобоље, а сама продромална фаза без лечења може трајати од четири до 72 сата. У том периоду могу се приметити промене расположења попут анксиозности, депресије или раздражљивости, као и когнитивне потешкоће познате као "мождана магла" које отежавају концентрацију.

Честе су и дигестивне сметње, на пример смањен апетит, мучнина или изненадна жеља за одређеном храном. Од телесних симптома могу се јавити умор, претерано зевање, бол у врату и учестало мокрење, а од чулних преосетљивост на светло и звук.

Иако и продром и аура претходе главобољи, реч је о два различита феномена. Аура се најчешће манифестује као визуелни поремећај, попут треперавих светала, цик-цак линија или слепих тачака у видном пољу. Други симптоми ауре могу укључивати промене слуха, као што је зујање у ушима (тинитус), али и језичке потешкоће попут отежаног проналажења речи или разумевања говора.

Понекад се јавља и слабост једне стране лица или тела. Аура се обично развија унутар сат времена пре главобоље или истовремено са њом, док се продром јавља дан или два раније. Фазу ауре доживљава око 30 одсто особа са хроничном мигреном.

Како зауставити мигрену у најави

Особама са хроничном мигреном лекар може прописати лекове попут ерготамина и триптана. Кључно је узети их чим се појаве први симптоми продрома јер је тада највећа вероватноћа да ће се напад зауставити.

Осим лекова, помоћи може и стављање хладне облоге на чело, одмор у тамној и тихој просторији те избегавање познатих окидача као што су јака светла, гласни звукови и интензивни мириси. Такође је важно не прескакати оброке и пити довољно течности.

Начини за спречавање напада

Многе технике које ублажавају мигрену могу послужити и као превенција. Саветује се избегавати окидаче што је више могуће и редовно узимати прописану терапију. Превенцији мигрене доприноси и избегавање алкохола и пушења, редовни оброци и умерена физичка активност.

Важно је осигурати довољно сна сваке ноћи, ограничити унос кофеина и научити управљати стресом. Вођење дневника мигрене може бити користан алат за препознавање сопствених окидача.

Што даље?

Препоручује се праћење напада мигрене те бележење података о исхрани, спавању и нивоу стреса како бисте лакше утврдили своје окидаче. Посаветујте се са лекаром о плану за спречавање главобоље чим приметите симптоме продрома. У случају изненадне и изразито јаке главобоље потребно је одмах потражити лекарску помоћ, пише Пинк