Женски лик: Мира Бањац у „Трактату о слушкињама”

она ће  добити још једну награду Позорја, поново за представу у продукцији СНП-а. То су, наравно, само неке од многобројних награда које је ова уметница примила у својој каријери. Осим два Стеријина признања, Мира Бањац добитница је Добричиног прстена, три златне пулске Арене, Октобарске награде Београда и Новог Сада, награде града Загреба и више награда за животно дело.

Мира Бањац, једна од наших најталентованијих и највољенијих глумица, рођена је 1929. у Ердевику у Срему. Била је у првој генерацији која је завршила Позоришну школу у Новом Саду. У краћим ангажманима глумила је у позориштима у Сремској Митровици и Бањалуци. У Српском народном позоришту глумила је од 1951. до 1970, када је прешла у Атеље 212 у Београду. Осим у позоришту, Мира Бањац је цењена и као телевизијска и филмска глумица. Уз Милену Дравић, многи је сматрају највећом живом звездом југословенске кинематографије. Између осталих, памте се њене улоге у „Чувару плаже у зимског периоду”, „Балканском шпијуну”, „Сјећаш ли се Доли Бел”, затим улога Катице у култној представи Радован ИИИ, и многе друге. 



Те исте 1967, другу награду за најбољу женску улогу добила је Иванка Межан за улогу Доминике у представи „Радионица облака” Словеначког народног позоришта. Иванка Межан рођена је 1926. у Марибору и најдуже је играла у Словеначког народном позоришту, мада је гостовала и на другим сценама. Осим у позоришту, остварила се и као талентована филмска глумица. Иванка глуми и даље, и тренутно игра у популарној словеначкој хумористичкој серији „Мамин дан”.

Следеће године, Стеријину награду за главну женску улогу добила је глумица Марија Црнобори за улогу Кларе Домбровске у истоименој представи ЈДП-а из Београда.



Марија Црнобори (1918-2014) била је позната југословенска глумица. Завршила је стручну учитељску школу, а затим и Глумачку академију у Загребу, у класи Бранка Гавеле. У почетку каријере играла је у ХНК-у у Загребу, затим и у Ријеци, да би на позив Бојана Ступице и Елија Финција прешла у Југословенско драмско позориште. Свугде где је глумила била је звезда сцене, а са својим непоновљивим тумачењима Антигоне, Федре, Леди Магбет постала је једна од најважнијих уметница ЈДП-а.



Као и Мира Бањац награђивана је највећим наградама, укључујући и Добричин прстен, Октобарску награду Београда, Седмојулску награду за животно дело и многе друге. На дан државности Републике Србије 2009, председник државе одликовао ју је Сретењским орденом III реда.

Исте године још једну награду за женску улогу добила је Злата Јаковљевић за улогу Ирис у СНП-овој представи „Викторија”. Ова талентована глумица Српског народног позоришта у неколико наврата је глумила на филму и телевизији, и остала запамћена и по улози Секе у серији „Хроника паланачког гробља”.



Настасја Писарев

 

Како се удала Марија Црнобори



У једном „Политикином” тексту о Марији Црнобори, пренета је анегдота о томе како се ова глумица удала за своју велику љубав, талентованог редитеља Марка Фотеза.Будући да је велика редитељска звезда др Марко Фотез изјавио да се никада неће женити, Марија Црнобори је одлучила да га на оригиналан начин запроси. Написала му је писмо од 24 стране и с обзиром да је била нестрпљива да чује одговор, није имала нерава да му га пошаље поштом, него му га је лично понела. „То сада читај, а ја идем напоље у парк”, рекла је Марку Фотезу, села на оближњу клупу и чекала. Када се вратила Марко јој је кратко одговорио: „Венчаћемо се 31. августа”.Марија Црнобори и Марко Фотез венчали су се 1946. године у Дубровнику, а из овог брака добили су сина Александра који је, такође, био успешан редитељ.

 

Без Мире се не може



У свом шармантном мангупском стилу, Мира Бањац се сећала младости у једном разговору за „Вечерње новости”:

- Иако сам играла разне улоге, неретко ме сматрају комичарем, а комичари често нису шаљиви у приватном животу. За мене то не важи. Напротив. Често ми кажу да сам духовитија приватно, него у неким улогама. А то је, рекла бих, лукавство још из младости. Рано сам скапирала да нисам лепа девојка. Лукаво сам се дружила са јако лепим девојкама, али које су биле незанимљиве. Кад идемо на неку журку, прво пустим да прође еуфорија коју изазивају њихова појава и лепота, а онда се ту негде умувам и у неком тренутку вицкасто скренем пажњу на себе, и ођедном је друштво око мене. Шта ћеш, сналазила сам се. Важила сам за особу за коју су стално говорили - „Јаој, да нам је сада ту Мира”.