Егзит на карту више

Према нашем највећем фестивалу који већ 16 година даје вештачко дисање граду, често се чују полемичке примедбе око тога ко би требало да наступа и да ли је то све добро или лоше за Петроварадинску тврђаву. И похвале и критике завршавају на адреси оснивача и директора Егзит фестивала Душана Ковачевића, који је тренутно најтраженија особа у Новом Саду, како за пословни договор и коментар за медије, тако и за карте.

Колико људи дневно вам тражи карте за Егзит?

- Никад као ове године, али није да само мени траже карте него свим мојим колегама, ближој и даљој родбини... Траже се у Новом Саду, Београду, целој Србији, али и ван земље, то је заиста међународна помама. По тој потражњи се може видети колико је програм интересантан и очекује се највише посетилаца до сада.

Колико је тешко организовати фестивал у земљи где се плаћање не подразумева, чак ни у послу?

- Неплаћање је очигледно стари народни обичај који се преносио с колена на колено још од Турака. Том притиску тражења карата и моја мама је била изложена, купила је карте и дала онима који су је “цимали”. Ја уопште нисам знао за то, није хтела да ми каже, пошто зна под којим сам притиском.

Шта вам је највећи страх, најгори сценарио, да ли је то киша или нешто друго?

- Киша је једна од ствари која уме да смета. Кад падне мало није проблем, али 2014. године смо имали ситуацију да је све време падала киша и то не она летња, него јака јесења. На сву срећу, Тврђава је била пуна, али је то ипак људима сметало да у потпуности уживају. То је заиста непријатељ број 1 фестивала. Али оно што је мени највећи страх и приоритет број један, јесте да све прође безбедно и да се сви људи добро забаве, али и да се безбедно врате кући.

У поређењу с другим фестивалима да ли је било много незгода и несрећа?

- Није заиста, али то је и због програма који не привлачи агресивну публику. Људи долазе да би се забавили, смејали, дружили, да би уживали и то је такав програм и магична атмосфера која спаја људе.

Чему се ви највише радујете на Егзиту?

- Много тога ме радује, мој одговор је људи. Највише волим да се крећем међу људима и да гледам њихова лица јер сви су врло расположени и опијени том енергијом коју нису створили само извођачи, него је настала њиховом интеракцијом с публиком. У нашем случају томе доприноси и феноменална Петроварадинска тврђава која даје тај магични амбијент због кога је тема ове године “Егзит магија”. Иначе волим да обиђем све бине, и све што се дешава на Егзиту ми је блиско на овај или онај начин.

Тврђава је дала магију Егзиту, али стално се поставља питање да ли је и колико то оштећује?

- Егзит је дефинитивно популарисао Петроварадинску тврђаву која је пре Егзита била запуштена. Није било ни овог хотела ни бројних других објеката, скренуо је Егзит пажњу светске јавности на Тврђаву што је важан допринос. С друге стране, потребно је радити на заштити Петроварадинске тврђаве и то је дугорочни пројекат у коме учествујемо и трудимо се да нашу експертизу у ЕУ фондовима употребимо и обезбедимо новац. То је процес који је покренут и верујемо да ће Петроварадинска тврђава ићи путем којим је ишао Голубац и још нека подручја. Иначе, Завод за заштиту споменика је изашао с анализом пре неких месец дана у коме се каже да не постоје оштећења од Егзита.

Славили сте 16 година Егзита који је као и сви ми пролазио кроз разне промене, да ли вам се чини да је након свега постало лакше организовати овај фестивал?

- Цео свет је у кризи од 2008, а ми смо одувек у кризи. Ми смо истренирани да живимо у кризи и зато се боље сналазимо од наших европских колега који тек сад то пролазе. Просто то је наше перманентно стање у којем успевамо да направимо нешто лепо и то лепо добија више на значају када се дешава у неком суморнијем окружењу.

Како ће „брегзит” утицати на Егзит?

- Ми смо поручили: маните “брегзит” дођите на Егзит. Долази пуно странаца и ове године. Имаћемо пораст посетилаца из иностранства преко 30 одсто, тако да ће град то осетити и мислим да је то један од главних доприноса Новом Саду.

Снежана Милановић

Убрзани раст

Присећам се изјаве једног Јапанца на првом Егзиту да је Нови Сад јако леп град који изгледа као историјски музеј...

- Егзит је растао много брже од туристичких капацитета Новог Сада. Сетимо се када нам је долазило 10.000 Енглеза, а још није било ни директних летова ка Београду. Сви су слетали у Будимпешту, па смо морали да организујемо аутобусе да их превозе. Просто, ми смо морали да направимо туристичку структуру око Егзита и тако је настао један туристички сектор у фестивалу који се бави превозом и смештајем. Сада је то на много вишем нивоу него пре 10 година, мада и даље немамо исте капацитете које рецимо има Ибица, али успевамо некако да се изборимо с тим и угостимо све те људе и да се они врате кући задовољни смештајем храном и свим оним што су чули и видели.