Уједињене, даме мењају стереотипе

а саговорнице су кроз лични пример приближиле проблем мањка дама у тој професији. Циљ конференције био сагледавање односа запослених мушкараца и жена, како у тој професији, тако и у другима у којима доминирају мушкарци. Уједно, то је била прилика да се жене подстакну да заузму истакнуте позиције у овој све развијенијој области.

Помоћница директора „Биосенс института” и редовна професорка физике на Природно-математичком факултету у Новом Саду др Весна Црнојевић Бенгин је казала да током студирања није обраћала пажњу на однос мушкараца и жена на њеном смеру, иако је девојака било далеко мање, свега десет одсто, а након запошљавања приметила је разлику између полова у занимању које је изабрала те схватила да жене морају много више да се боре и доказују од мушкараца да би достигле одређени положај и заслужиле поштовање колега.

– Када сам почела да радим у ИТ сектору прво су ме ословљавали с „млада колегинице” – казала је професорка, и додала да би желела да у будућности заиста буде мање разлика међу половима приликом запошљавања. – Како су године пролазиле, ја постајала озбиљнија, почела сам да доносим паре и када је требало да добијем негде неко признање, почели су да ме зову „слатка девојчица”. Мислила сам да је то неки комплимент, тада још увек нисам схватала да то уопште није био комплимент. Временом сам прешла у трећу категорију, када те зову „зла вештица“.

ИТ експерт у енергетици Елена Бошков Ковач истакла је да су жене веома значајне у тој професији, доприносећи својом другачијом перцепцијом и визијом. Навела је да оне нису само потрошачи, како се у традиционалнним друштвима сматра, већ и оне доносе приходе у кућу. Чињеница је да се жене могу лако запослити у ИТ сектору, али, статистички гледано, нема их довољно на позицијама лидера, као и на водећим фунцијама у ИТ компанијама.

– Жена мора да ризикује и буде спремна да одбаци стереотипе које намеће данашње друштво, ако жели да се избори за себе и своју позицију у ИТ свету – појаснила је Елена Бошков Ковач многобројним званицама и додала да у ИТ сектору ствари могу да с емењају једино тако што ће тамо бити више жена.

Трећа говорница, дипломирани комуниколог Марија Јањушевић, која је себе назвала „Алиса у ИТ земљи”, својим примером је доказала да се не мора завршити електротехника или програмирање да би се могла покренути сопствена ИТ компанија. Наилазила је на проблеме и неповерење у својој каријери, али, како је истакла, „ако сте довољно упорни и волите оно чиме се бавите, проблеми и потешкоће се лако превазилазе, само треба веровати у себе”.

По њеном мишљењу, да би се жене пробиле у ИТ-у, потребно је да их буде више и да порасте заинтересованост међу женама за ИТ сектор. Жена ће бити више уколико се буду држале заједно, помогале једна другој, и кроз заједничку борбу задобиле поштовање остатка колегијума.

Н. Кемера – Д. Урдаревић – А. Матић