КО ЈЕ САГРАДИО ОВО ЧУДО У БАНАТУ? Арача већ 800 година интригира историчаре и посетиоце
Арача је и ове године била место окупљања поводом Дана цркве, који је 26. јула обележен 25. пут.
Манифестација сваког лета окупља вернике, представнике мађарске заједнице и друге посетиоце и доприноси промоцији овог значајног средњовековног споменика код Новог Бечеја. За мађарску заједницу у Војводини она представља део историјског идентитета и културног наслеђа.
Истовремено, већ неколико година говори се о њеној обнови и уређењу локалитета, а планови за велика улагања и стварање неопходне инфраструктуре представљени су још пре четири године.
Уређење локалитета би свакако имало смисла јер Арача није само вредан историјски споменик, већ и велики, још недовољно искоришћен туристички потенцијал Новог Бечеја и читавог тог дела Баната.
Романичка базилика подигнута у 13. веку
О јединствености и значају цркве говори и податак да рушевине ове бенедиктинске опатије на Тиси, покрај Новог Милошева, представљају културно историјски споменик првог реда – једини те важности из средњег века са овог подручја. Археолози сматрају да је комплекс Араче био насељен још у праисторијско доба (млађе камено доба и насеље из млађег средњег века). Романичка базилика подигнута је око 1230. године, а након страдања обновљена је залагањем краљице Јелисавете Анжујске 1370. када је уз апсиду дозидан готички торањ. Археолошка истраживања показују да је монументална зграда опатије подигнута на темељима неке старије цркве, вероватно из 11. века, која је била украшена прероманичком каменом пластиком.
Као један од најзначајнијих споменика средњовековне архитектуре у Војводини, са остацима некадашњег насеља и утврђења, локалитет би могао да постане још истакнутија тачка културно-историјске туристичке понуде Војводине чија мистичност и лепота могу да се упореде са средњоевропским здањима и вреским објектима. Локална самоуправа је и сама у оквиру развојног пројекта заштите и презентације Араче истакла њен велики туристички потенцијал и као крајњи циљ навела формирање истраживачког и визиторског центра.
Приликом прошлогодишњег обележавања Дана цркве Араче председник Извршног одбора Мађарски национални савет Рихард Хуђик рекао је да уколико дође до било каквих интервенција, оне ће се спроводити првенствено са циљем очувања естетике рушевина и у консултацији са стручњацима и специјалистима.
Арача није само вредан историјски споменик, већ и велики, још недовољно искоришћен туристички потенцијал Новог Бечеја и читавог тог дела Баната
Постоје различити пројекти који се баве овим питањем, али тај подухват захтева значајна финансијска улагања. Како је напоменуо реализација је могућа уз знатна средства из Мађарске, Србије, из међународних извора и од Европске уније.
Према доступним информацијама, конзерваторско-рестаураторски радови на цркви Арачи извођени су од 1970. до 1978. године, под руководством Завода за заштиту споменика културе у Новом Саду. На локалитету Араче су 2013. године поново изведени конзерваторски и археолошки радови, које су организовали Музеј Војводине и Покрајински завод за заштиту споменика културе, у оквиру прекограничне сарадње Мађарске и Србије.
До сада су презентовани резултати геофизичких истраживања, ласерских снимања и тродимензионални модел овог значајног споменика средњовековне архитектуре, а који су заједно урадили Покрајински завод за заштиту споменика културе и Институт БиоСенс.
С. Ковач
