Старе рачунаре чувају од заборава
Иако су развојем технологије стари кућни рачунари одавно превазиђени, још увек има оних који користе неке од најстаријих модела својих првих компјутера.
Тако Марко Шолајић, Жарко Живанов и Иван Шећеров, окупљени у удружење „Онце Упон а Byte“ чувају од заборава велики број рачунара и техничке опреме из прошлости, а њихове појединачне колекције готово и не могу да се преброје. Страст према старим рачунарима гаје од тренутка када су се у њиховим рукама први пут нашли неки од најстаријих модела.
– Ја сам с пет или шест година добио свој први рачунар, и то „ZX Спецтрум“, који сам после продао да бих купио „Commodore 64“ – почео је причу Марко Шолајић, додајући да је у средњој школи на пијаци наишао на још један старији модел па је од тада почео да их сакупља. – У међувремену сам дошао до свега што је било значајно и битно у историји кућних рачунара осамдесетих и деведесетих година прошлог века. Најчешће их налазим на Најлону или преко малих огласа и на интернету.
Жарко Живанов још увек чува свој „Commodore“ који је од родитеља добио 1986. године, а који је све до 2004. године био његов једини кућни рачунар.
– Једном сам на Најлону купио стари „Атари“ компјутер какав, у време кад је био актуелан, никада нисам имао, а није много коштао и испоставило се да је био исправан – објаснио је Живанов, додавши да је после тога наставио да одлази на ту пијацу, где и даље снабдева своју колекцију.
Жарко је најпре упознао Ивана, коме је показао неке моделе које је често доносио на посао, па га је, како каже „малко заразио“ и подсетио на љубав према старим рачунарима. Њих двојица су се с Марком упознали након прве изложбе на манифестацији „Ноћ музеја“ 2012. године на којој су учествовали, па су већ од следеће године, осим што се интензивно друже, основали своје удружење.
Иван Шећеров се присетио да је његов први рачунар такође био „Спецтрум“, док је највише волео да се забавља уз игрице на касетофону.
– До деведесетих сам се интензивно играо на „Спецтруму“, а наши пријатељи су у то време имали „Амигу 500“ – казао је Шећеров. – После тога је стигла ПС „архитектура“ па је мој „Спецтрум“ продужио даље својим путем. Да ми Жаре није поново показао и подсетио ме на старе рачунаре, ја бих вероватно заборавио на целу ту причу.
Наши саговорници признају да и данас користе своје старе рачунаре па се на њима често играју, програмирају, а Марко највише воли да их поправља и повезује с модерним носачима медија.
Жарко Живанов ради као доцент на ФТН-у, где предаје предмет Архитектура рачунара, који се делом бави историјом рачунарства. Он каже да нешто из своје колекције увек однесе и покаже студентима, којима је веома интересантно да виде старе кућне рачунаре јер се већина њих никада с њима није сусретала. Како каже, то је прилика да покаже академцима како су неке справе које су тада направљене нашле пут до данашњих. Осим компјутера, он им доноси касете, дискете и хард-дискове разних величина.
У њиховој колекцији, која садржи и домаће и старе рачунаре, међу најстаријима су „Спецтрум ZX 81“, и две „Texas инструментс“ машине из 1979, док су најмлађи „амига“, „Атари“, „386“ и „486“ рачунари. Свако од њих има своје омиљене, па је за Ивана највреднија „Амига 500“, Марку је најдража „галаксија“, док је Жарку, осим „галаксије“, најважнији „Commodore“ из 1986. године.
В. Бијелић