Ко је ЦИПЕ МИЛЕ, херој са Халкидикија, чије име зна сваки Србин кога снађе невоља у Грчкој

Ципе Миле је иначе из Северне Македоније, али већ 13 година живи у Солуну, испоставиће се, срећом за многе Србе који летују у Грчкој, односно на Халкидикију.

Његов контакт је понекад више од пола решеног проблема, у шта смо се уверили и јуче током потраге за породицом из Јагодине која се водила као нестала, будући да се није јављала најмилијима два дана. Комуникација са медијима, са докторима, граничном полицијом и породицом и тако до дубоко у ноћ, све док се ситуација није разрешила, наредног дана, где је опет устао са првим петловима.

Јер, како каже, било је битно пронаћи породицу Срба живе и здраве, као што је на крају и био случај.

На питање колико је оваквих породица из Србије добило осмех на лицу због њега, кроз смех каже да је престао одавно да броји, али и да то није важно.

- Не бројим више, било их је доста. Људи ми се обраћају већ годинама, скоро па од настанка грчких група на Фејсбуку. Тако сам се и "прочуо" код вас. Ето, лепо се дружимо већ годинама - каже он на почетку разговора за "Блиц".

Жена тражила другарицу коју није видела 20 година

Ливе фром Грееце, Грчка уживо, Грчка инфо... Нема групе у којој га макар једном дневном не тагују на објавама када неком затреба помоћ.

Преко седам година његово сандуче на Фејсбуку је збирно место свих оних које је опекла медуза, којима је пукла гума, треба им хитно лекар, мајстор...

- Било је ту доста случајева, али у најлепшем сећању ми је остала жена која је тражила другарицу, нису се виделе 20 година. Тражила је свуда, али ништа. И ето, након те објаве, било ми је потребно дан или два да је лоцирам. Живела је скоро па прекопута мене. Било је то баш емотивно - прича нам Миле.

Лепих ствари се сећа, али оне тужне и туробне, памти са горчином у устима. Не зато јер му је било физички тешко, већ што је био једини који је ту био уз нашег држављанина који је морао да препозна преминулог члана породице.

- Било је и оних тужних ствари. Саобраћајка, пре короне, погинуо је човек из Србије. Ишао сам на препознавање са чланом његове породице. То ми је било баш тешко, али нисам хтео да одбијем - прича Миле уз уздах.

Људскост нема цену

Ћутимо, време је да се мења тема, на ведро и на људскост. Како каже, када му се неко обрати за помоћ, увек даје свој максимум и то из логичних, макар њему, разлога.

- Људскост. Све радим због тога, људима треба помоћ, ако не можеш, немој ни да одмажеш, просто је. Тако сам научен и тако функционишем. Никада нисам узео никоме ни динара, а нудли су, Наравно, било је ту и позива на ручак, "ако пролазиш туда, обавезно се јави". Нисам са њима у контакту, превише људи, никоме не замерам, а надам се и да мени нико не замера - прича он.

Оно што нас је занимало јесте да ли му је неко од Срба икада понудио највећу српску част - кумство. Како вели, да му неки Србин понуди да се окуме, прихватио би без размишљања. Разлог је како каже, једноставан.

- Да ме неко позове за кума, прихватио бих, то је свето, велика част. Не бих трепнуо!

Препознају га на улици

Будући да сви Срби по грчким групама на Фејсбуку имају његово име које се појављује заједно са црвеном лампицом када се укаже проблем током боравка у Грчкој, интересовало нас је и да ли га препознају на улици.

- Не препознају ме у Грчкој, али десило ми се у Београду и на граничним прелазима. Симпатично је, ако буде гужва на прелазу, могу преко реда. Шалим се, наравно - прича Миле.

У Грчкој живи од 2010. године и ту је завршио факултет. Након тога, око 2014. кренуо је у приватничке воде, прво да изнајмљује станове преко сервиса, а затим и као агент за некретнине. Од ове године, власник је агенције која се бави продајом некретнина на подручју Солуна и Халкидикија.

Како каже, управо му је тај посао и послужио да уђе у круг добротвора Срба у Грчкој. Наиме, свима којима је био потребан смештај хитно, ускакао је у помоћ.

- Остала ми је усађена у сећање породица из Србије, малишан је на Ситонији прогутао иглицу од бора, морао је да буде пребачен хитно у болницу у Солун. Помогао сам родитељима око комуникације и свега. Тих година, доста сам им помагао свима који су морали до болнице, пре короне сам држао апартмане у Солуну, па сам им давао бесплатан смештај, да имају где да спавају док су им најмилији у болници - открива нам Миле.

Нема лепше емоције него кад некоме помогне

Питање о разлогу због чега је увек спреман да помогне, захтевало је време за одговор. Чекамо да каже какав је осећај знати да си учинио добро дело и да си некоме олакшао муку. Након пар тренутака, коначно проговара.

- Превише сам срећан, то ме испуњава, нема лепше емоције него кад некоме помогнеш. Јер, једном би и ти сам волео да је неко човек према теби ако затреба, не дај Боже. Како очекивати добро, ако га не чиниш - искрено ће Миле.

Ове године, како каже, смањио се број оних који су му писали или га таговали на објавама.

- Више ми директно пишу, у инбокс, ваљда је људима тако лакше. Ето, и синоћ су ми се тако обратили чланови породице. Кад ме тагују, ја то не видим одмах, јер радим. Ако је хитно, сам се ја одазовем, без да ме ико траже - прича Миле.

 Како се приближавамо крају разговора, једно питање се само намеће - шта је била најчуднија молба или питање које је добио од Срба и Македонаца, којима је такође "сламка спаса" у невољи.

- Најчудније питање... Колико кошта такси од једног трговинског ланца до центра Солуна- каже он кроз смех.

blic.rs