ЦЕНТАР ЗА ПРОМОЦИЈУ НАУКЕ И СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ Математика, ИТ и уметност спаја се по градовима Србије
Математика је кичма многих наука, свесни су тога и биолози и физичари и ИТ - стручњаци, па и лингвисти који, заједно с математичарима и логичарима, граде алгоритме, који су у основи машинског превођења, па и надируће вештачке интелигенције.
Не чуди зато што је једна од најпрепознатљивијих манифестација у области популаризације науке у Србији – Мај месец математике (М3) – овога пута у фокусу имао СТЕАМ науке, које интегришу науку, технологију, инжењерство, уметност и математику. Нови Сад, Кикинда, Шабац, Београд, Смедерево, Рановац, Крагујевац, Свилајнац, Зајечар, Чачак, Крушевац, Ниш и Лесковац – центри су математике у Србији ове недеље.
- У сарадњи с Математичким институтом Српске академије наука и уметности сваке године правимо програм, који је приближава математику на најадекватнији могући начин у том тренутку. Ове године смо се одлучили за тему СТЕАМ-а, иако се чини да је јако широка, заправо смо хтели да покажемо колико је математика битна и колико је укорењена како у науци тако у технологији и инжењерству – каже директорка Центра за промоцију науке у Београду Данијела Вучићевић, истичући да математика итекако може да буде креативна.
- Када смо кренули, главна идеја је била само промоција математике, значи, неких основних теорија, концепата. Како је пролазило време и ми смо мењали концепт и почели смо математику да стављамо тамо где треба – да је кичма и основ свега.
Сарадња с ИТ фирмама и универзитетима одвија се кроз научне кампове који трају четири дана
СТЕМ (А – је придодато и односи се на уметност) јесте један од главних програма Центра за промоцију науке, каже наше саговорница и додаје да кроз разне међународне пројекте организују научне кампове, радионице у научном клубу где прате курикулум у школи, али на другачији начин и из другог угла, кроз теме као што су климатске промене, вештачка интелигенција.
- Имамо мрежу научних клубова, отворену 2016. године и они су наша продужена рука. Сарадња с ИТ фирмама и универзитетима одвија се кроз научне кампове који трају четири дана и ту узимамо менторе како из научно-истраживачке заједнице тако је из научно-технолошких паркова који су заправо нека врста рол-модела – каже Данијела Вучићевић. - Издвојила бих Нордеус фондацију: заједно с њима, Иницијативом „Дигитална Србија” и „Достигнућима младих” 2020. покренули смо стварање мејкерс-лабова, у чијем концепту је СТЕМ, само смо додали компоненту предузетништва, односно, како нешто што креирате може да се комерцијализује.
Побећи, избећи
За средњошколце и студенте, најзанимљивији је програм који се одвија кроз целу мрежу научних клубова - ескејп рум. Потребно је да пријавите свој тим од 5 учесника старијих од 14 година, који ће потом решавати одређене загонетке, добијати шифре како би могли да напредују даље, а све то да би на крају успели да „побегну” из те импровизоване лабораторије. Цео круг траје сат времена, а тимови могу да буду и неформални и школски.
- Ту се вежба се тимски дух и флексибилност: долазите у неки непознати простор, сусрећете се први пут са неким логичким задацима, а то је опет нешто што учите у школи кроз кроз неке ваше програме. Овде имате прилику чак и да погрешите. Ми чак некад инсистирамо на грешкама зато што су оне добре и неизоставан су део процеса – каже Вучићевић и додаје да такмичари нису препуштени сами себи: ту су стручњаци-демонстратори који долазе с различитих факултета.
А да је математика информатика, показаће и наредни Месец математике, каже директорка Вучићевић, наглашавајући да је у плану угао биотехнологије и биоинформатике, нешто што су „загребали” у Новом Саду, а што желе да прошире и продубе.
- Желимо да укључимо све истраживаче који се баве биотехнологијом, а опет у позадини су сусрет математике, биологије, настанак биоинформатике, али и алгоритми – поручила је.
Централна изложба је „Жене у СТЕАМ-у” и налази се у 13 научних клубова и у београдској Палати науке.
- Зашто су битне жене у СТЕМ-у? Ми се можемо похвалити да је код нас ситуација другачија него у Европи: када погледате колико има докторанада и колико се жена уопште бави СТЕМОМ, тај проценат је код нас близу 50 посто – поручује директорка ЦПН.
Професорка Наталија Будински, која је сада и директорка школе у Руском Крстуру, својој деци математику приближава кроз музику, односно, учи их тим хармонијама и односима и тако укључује цело одељење - јер неко је добар у музици, неко у математици, неко у писању. Тако створите да читаво одељење ужива у том часу.