окоТВоко: Живот нема репризу

Знала је тренутак када треба да осамостали своје дете. Бринула се за унуче. Достојанствено носи своје године. Штета, какав глас, каква певачица, а има само два албума. Прави је пример како ова средина није знала да цени диве. Али, неке њене песме ће остати вечне, посебно „Даљине” и „Буди добар као што сам ја”. 

Али, она је професор, доктор за гостовање у телевизијским емисијама. Била је и код мене у „Таблоиду” далеке 1997. године, чак и мало куче довела у студио које је мило спавало док је она елаборирала о томе да ли су бољи мушкарци са или без браде. 

Тада ме је та жена фасцинирила својом речитошћу и памећу. Није ни чудо што је опет бриљирала у емисији „Даме са херцом”, где су извукли наслов да је она имала 12 бракова, да би било више кликова. 

Не, она је имала један званични брак и 12 веза. Не, није она имала толико бракова, имала је само неколико правих љубави. Маја Оџаклијевска је феноменално описала нарцисе, манипулаторе које срећемо у свакодневном животу. Јер у данашње време недостатка алтруизма најгоре је кад налетите на нарциса који ће вас завести својим его трипом и онда вам уништити живот. 

Јер спаса од таквих личности нема, сем да побегнете, нестанете, да их блокирате са Vibera, Whatsapp-a и са друштвених мрежа. Што су времена тежа све је више нарцисоидних људи који могу да воле сами себе. Али, гори су још манипулатори и патолошки лажови. 

Сасвим другу причу смо видели у емисији „У кругу породице” у којој смо код брачног пара Гајшек гледали супружнике Сању Бјелановић Јанковић и Нелета Карајлића. 

Љубав која је почела из гимназијских дана у Сарајеву и траје до данас - како лепо пева „Забрањено пушење” - „ Од историјског АВНОЈ-а до избегличког конвоја, преко Сремске Раче”. 

Феноменална прича о томе како су васпитавали своју децу у деведесетим годинама када није било мобилних телефона и кад се морало излазити на сплавове или у Будву, а нема мобилних телефона. 

То је била сјајна прича која је показала да се деца могу васпитавати и у тешким временима. Само је потребно да родитељ пронађе одговарајући модел васпитања и да не буде ригидан, јер времена се мењају као и млада поколења.

Имамо ми шта паметно и чути и видети на нашим телевизијским каналима само је потребно шарати даљинским управљачем и направити добру селекцију. Ту је увек и одложено гледање или гледање преко Јутјуба. 

Иако имам тридесет година телевизијске новинарске каријере и доброг животног искуства морам да констатујем да сам много научио из ове две емисије. Јер имамо само овај један живот који нема репризу и треба га живети што више без медијских баксуза и угурсуза.

Александар Филиповић