окоТВоко: На Евросонгу нема лагање

Сто кила свиња, 200 кила маст. Чињеница је да су све нордијске земље прошле на овогодишњој „Евровизији”, а да се балканске, сем Албаније и Грчке нису прославиле. Ко је хтео да гледа имао је и шта и да вида. К1 телевизија је радила посао јавног сервиса, јер Принц није силазио са трона те телевизије. Било га је мало и на Блицу, мало на Новој. 

Али, сетимо се времена Жељка Јоксимовића. Тада је РТС о њему радио специјале, а Принц се повремено јављао са Душком за Београдску хронику, јутарњи програм и ТВ Дневник. Сећам се времена кад је РТС 2008. организовао „Евровизију” и кад су се смували Јована и Жељко, а проводаџисао лично Александар Тијанић. 

Таква манифестација је рај за сваког новинара забавног програма. „Евровизија” пружа могућност да се направе толике фантастичне репортаже, прилози. 

Наталији Милосављевић треба дати 12 поена за извештавање за Танјуг и К1 телевизију. Занимљива је била и прича емисије „Метар мога села” - 10 поена Марку Срејићу Блиц телевизије који је отишао у Врање, из којег смо сазнали да су Стефана звали Хебико јер му је отац био директор чувене фабрике воде и  сокова. 

Огњену Несторовићу бих доделио 12 поена за рад и вредноћу. Био је ту да са Душком Вучинић демантује све на шта су нас портали хушкали. Ништа није било истина од вриштећих наслова. Овом колеги се испунио сан сваког новинара шоу бизниса да буде извештач са избора за „Песму Евровизије”. 

Марко Бошњак који је некад у „Пинковим звездицама” певао песму „Што те нема”, а сада је из Базела отпевао за укључење на К1 телевизију стихове Даре Бубамаре: „Ови зидови душе имају...”. Наравно, тамо сви слушају и питају за Радојку Аџић. 

Марко Бошњак је у хрватској верзији емисије „Твоје лице звучи познато” фантастично имитирао Лепу Брену. Мислим да су добри певачи имали погрешне песме наступе, погрешне тактике. 

Како смо сви одмах препознали Констрактину поруку или енергију Бејби Лазање. „Евровизији” се мора наћи цака. Све је ту измешано - геополитика, лобији, стајлинзи... 

Словеначки представник Клемен Слакоња је био на сцени са својом супругом и имао је тужну песму о жени која се бори против тешке малигне  болести и побеђује. 

Клемен је фантастични имитатор - одлично имитира Трампа, Путина и Жељка Јоксимовића. Али, нико није прошао у финале.

Џаба је Принц од Врање причао стране језике кад га је у сопственој земљи на друштвеним мрежама пратио хејт. Неко је на Тиктоку његову кореографију описао као џогер који брише под. 

Други су му сместили секс аферу, а трећи  замерили што пева о Мили, а у кореографији фрајери око њега му гурају микрофон у уста. Нико живи није разумео ту кореографију. Ко ће свету угодити... 

А Душка Вучинић нам је била тужна, тужнија него оног мајског дана када је Муфид Мемија коментарисао сахрану друга Тита. Нисам је чуо никад тако тужну. Она је позната по свом сарказуму и иронији.

Црногорска представница Нина Жижић је рекла: „Иако сам бумерка, немам намеру да се саморекламирам по мрежама”. Паметна жена. Зато је дошла и други пут да представља своју малу,  а поносну земљу. Текст победничке аустријске песме писала је Српкиња - Теодора Шпирић, познатија под уметничким именом Teya. 

Победник „Евровизије” ме јако подсећа   по стилу на нашу једину победницу - Марију Шерифовић, која је сада скандал мајстор - штипка Јовану Пајић на концертима, одличан је ментор у „Звездама Гранда”, дивна мама и кочоперна ћерка. А нама који смо гледали све наше промашаје и разочарења на избору за „Песму Евровизије” остала је само  „Молитва”.

Александар Филиповић