ЕФИКАСАН И ОДРЖИВ НАЧИН ПРОИЗВОДЊЕ ЗДРАВЕ ХРАНЕ: Гредице обогатиле баште школа и вртића у Бечеју и Бачком Петровом Селу

У оквиру пројекта одржане су презентације и радионице постављања гредица за узгој поврћа и зачинског биља и на тај начин је приближено суграђанима како у гредицама може да се производи здрава храна, али и како се на тај начин може смањити количина отпада, емисија штетних материја у ваздух, те и штеди, производи нова вредност, и једноставно речено, ужива у резултатима рада у башти.

У урбаним срединама, али и на сеоским имањима, све више пажње поклања се ефикасном и одрживом узгоју хране. Један од најједноставнијих и најприступачнијих начина за то су – гредице. Ова метода подизања мини-вртова не захтева велике површине, а погодна је за најразличитије просторе – од парцела између стамбених зграда, преко тераса и равних кровова, па све до класичних башти и воћњака.

Након прве презентације у просторијама Бечејског удружења младих, те прве радионице и постављања подигнуте леје у насељу „Север Ђуркић“ у Бечеју, уследила је иста акција у вртићу „Келемен“ у Бачком Петровом Селу, док су и у преостала три вртића из тог места – „Чаролија“, „Др. Киш Имре“ и „Макади“ такође постављене гредице. 

Последње две акције биле су постављање гредица у баште Школе за основно и средње образовање „Братство“ у Бечеју и Основне школе „Петефи Шандор“. Обе установе имају развијен програм када је реч о садњи и гајењу биљака, па је овим њихов асортиман још више обогаћен. 

На радионици у ШОСО „Братство“ учествовали су ученици свих разреда смера цвећар-вртлар, који су показали велико знање из ове области. 

– Ми смо велики поборници подигнутих леја. Читаву нашу башту подигли смо на старом, запуштеном земљишту, тачније, на дивљој градској депонију. Испод наше баште је више од пола метра шута, који је заиста немогуће уклонити. Решење за овакве баште јесу управо подигнуте леје, које су изузетно практичне и економичне, јер чак и на бетону, на коцкици простора, можете да направите функционалан простор за гајење биљака. Највећи проблем код подигнутих леја јесте цена и ми стално импровизујемо, а предивно је када вам неко поклони нову, готову, подигнуту леју. И деци је лакше да уче када добију оригинал, а не да стално имају копију, или имровизацију, каже наставник у ШОСО „Братство“ Саша Николовски. 

Ученици од првог до четвртог разреда ОШ „Петефи Шандор“ били су, такође, активни учесници на радионици, показавши велико искуство у садњи поврћа, а то ни не чуди, с обзиром на то да се и у овој школи активно баве тиме, па су на њихове већ постојеће гредице, добили још једну нову. 

– Досадашње активности на промоцији урбаног баштованства и узгоја поврћа и зачинских биљака у гредицама превазишла су наша очекивања када смо аплицирали за овај пројекат. Захваљујући Европској унији кроз конкурс „ЕУ за тебе“, Београдској отвореној школи, уз подршку Покрета горана Војводине и Новосадске новинарске школе, реализујемо пројекат неформалне групе „Вредне баштованке Потисја“. Имали смо неколико акција, презентација, практичних радионица, као и стручно предавање професорке Биолошког факултета Универзитета у Београду Гордане Субаков Симић. Акције су наишле на велики одзив грађана Бечеја и Бачког Петровог Села. Носимо лепе утиске из „Братства“ јер су нас обрадовали наставници који су нам помогли у презентацији, али и ђаци који су били врло заинтересовани за садњу и помоћ око постављања гредице. Школа „Петефи Шандор“ је препозната као проактивна, у којој су активности у ангажовању ђака разноврсне, па се наша прича савршено уклопила, каже хемичарка Светлана Бошковић, чланица неформалне групе „Вредне баштованке Потисја“. 

Пројекат улази у завршницу и преостало је да се одради још неколико ставки. 

– Ићи ћемо у обилазак постављених гредица, да видимо да ли биљке расту и да ли их одржавају како смо се договорили. Потом ћемо сумирати резултате пројекта. Замисао је да се пројекат настави унапређујући и даље ову идеју. Настављамо се и на пројекат у Милешеву, друге неформалне групе у вези са промовисањем компостирања биоразградивог отпада, пошто се ове гредице пуне компостом који можемо да произведено и у кућним условима и стамбеним заједницама. Наставак би требало да буде и да се ово промовише у ученичким домовима, заједницама за лечење зависности и казнено-поправним установама. Желимо да на неки начин помогнемо и социјлано предузетништво кроз ову идеју, за угрожене групе – ромску заједницу, жене у сигурним кућама и да на неки начин покушамо код друштвено одговорних фирми створимо симбиозу или да откупљују ове производе или да кроз друге врсте друштвено-одговорног пословања подрже овакав вид неке размене и унапређења на нивоу локалне заједнице, поручила је Светлана Бошковић.