ПРЕВЕНТИВА СЛАБИ, ОТПОРНОСТ РАСТЕ Стручњаци позивају да се употреби антибиотика у лечењу домаћих животиња приступа одговорније
Антибиотике у ветеринарској и хуманој медицини треба користити само када је то неопходно, а то је код бактеријских инфекција потврђених дијагностиком, у одговарајућим дозама, трајању и према прописаним смерницама.
У неким случајевима у Србији антибиотици се користе учесталије него у земљама ЕУ због недостатка локалних водича и слабије контроле над потрошњом, речено је на четвртој међународној конференција „Антимикробна резистенција – тренутно стање и перспективе” , која је у одржана у организацији Департмана за ветеринарску медицину Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду.
У земљама Европске уније примена антибиотика у ветеринарској медицини строго је регулисана, а њихова употреба у превентивне сврхе све више се ограничава
Ипак, охрабрује најава да ће се и у Србији започети са имплементацијом система за праћење потрошње антибиотика према врсти и категорији животиња, по узору на европски модел ESUAvet (енг. European Surveillance of Veterinary Antimicrobial Consumption by animal species and categories).
Такав систем ће омогућити прецизнији надзор над применом антимикробних средстава у ветеринарској пракси, идентификацију ризичних тачака и дефинисање циљаних мера за смањење непотребне употребе антибиотика.
– У земљама Европске уније примена антибиотика у ветеринарској медицини строго је регулисана, а њихова употреба у превентивне сврхе све више се ограничава. Увођење система као што је ESUAvet, који прати употребу антибиотика по врстама и категоријама животиња, омогућава детаљан увид у потрошњу и отвара простор за контролу и рационализацију терапије. Ситуација у Србији и региону западног Балкана показује бројне изазове. Иако су антибиотици ефикасни и незаменљиви лекови, прекомерна и неодговорна употреба доприноси развоју отпорности код бактерија – истакла је за Дневник председница Научног одбора Међународне четврте конференције проф. др Зорана Ковачевић.
Стручњаци из 14 земаља
Конференција „Антимикробна резистенција – тренутно стање и перспективе” окупила је више од 300 учесника из 14 земаља, укључујући стручњаке из области хумане и ветеринарске медицине, микробиологије, фармације и заштите животне средине. Током конференције, кроз 81 научни рад и пет научно-стручних радионица, разматране су најважније теме у вези са растућим глобалним проблемом антимикробне резистенције.
Посебна пажња током конференције била је посвећена практичним аспектима – када и какo прописивати антибиотике, како тумачити антибиограме, које су алтернативе као што су пробиотици и фитотерапеутици, те како би биосигурносне мере на фармама могле да смање потребу за лечењем и применом антибиотика.
Дискутовано је и о новим изазовима, попут отпорности гљивица, биофилм – формирајућих бактерија у храни, као и ширењу антимикробне резистенције у животној средини.
