ЦВЕЋАРСTВО НАША НЕИСКОРИШЋЕНА ШАНСА Да би се у ружама брала зарада, треба више уложити
Због добрих климатских услова и дужине вегетационог периода наша земља има добре услове за плантажну производњу цвећа на отвореним површинама.
Географска позиција, квалитетно земљиште и разноликост у педолошком саставу земљишта такође су повољни за узгој цвећа. Имамо све предуслове да се покрене још већи развој цвећарства, али ипак више увозимо цвећа него што га извозимо, а површине на отвореном простору се смањују у корист површина у заштићеном простору( пластеницима и стакленицима). Свега 13 пољопривредних газдинстава гаји цвеће на отвореном простиру, док је у заштићеном простору број газдинстава скоро три пута већи - 36.
На основу података Републичког завода за статистику, цвеће се на отвореном простору у 2024. години гајило на 680 хектара, што је мање за 4,5 процената него 2023. Године, када је заузимало 712 хектара. У стакленицима и пластеницима цвећа је било на 302 хектара или за девет процената више у односу на претходну годину (277 хектара).
Имамо знања и искуства, али не можемо да конкуришемо страним тржиштима, пошто предузетници у цвећарству у ЕУ имају фирме у афричким земљама
- Цвећарство, као озбиљан чинилац у привредном систему земље, треба да постане профитабилна производна грана. Неопходно је удруживање произвођача ради чвршћег повезивања на плану организовања производње и пласмана цвећа и украсног биља, како на домаћем, тако и на светском тржишту, јер се за сада цвећарством баве претежно индивидуална пољопривредна газдинства. Треба радити на формирању берзе цвећа и привлачењу страних инвестиција и партнера -казали су у Министарству пољопривреде за Дневник. - Министарство годинама уназад предвиђа мере за унапређење сектора хортикултурног биља, односно цвећа и украсног биља, као и лековитог, ароматичног и зачинског биља: газдинства имају подстицаје за унапређење расадничарске производње, које обухватају подршку која се односи на произведене сертификоване и стандарне саднице воћака и ружа у максималном износу од 700.000 динара; добијају подстицај за биљну производњу од 18.000 динара по хектару, право на поврат плаћене акцизе на дизел гориво у износу од 50 динара по литри купљеног горива, у количини од 100 литара по хектару, максимално до 100 хектара, подстицај за набавку нових машина и опреме, који износи максимално 1.500.000 динара, и за набавку новог трактора. Највиши укупни износ подстицаја који корисник подстицаја може да оствари за једну календарску годину је 1.000.000 динара.
Извозимо у Холандију...
Прошле године смо увезли 10.615 тона цвећа и украсног биља у вредности од 36,4 милиона евра, а продали на страна тржишта 2.281 тону за 6,4 милиона евра. Подаци из прошле године показују да је увоз у 2024. години био већи за 19 процената него 2023. године, а извоз се смањио за 14 процената.
Највише тргујемо свежим цвећем са Холандијом. Свеже цвеће (орхидеје, зумбули, нарциси и лале, и цветне - собне биљке) чини чак 55 процената увоза, што је скоро 20,1 милион евра, од чега увоз из Холандије чини око 14 милиона евра .
У 2024. години извозили смо свежег цвећа за скоро 5,2 милиона евра, од чега смо ружа продали за 2,5 милиона евра, највише Холанђанима у вредности од скоро пола милиона евра.
На основу вишедеценијског искуства у цвећарству, Душан Милосављевић из Сенте истиче да су субвенције увек добре, без обзира на то колико износе, али да држава треба више пажње да посвети пољопривредним газдинствима, јер сада веће подстицаје примају фирме. Мало у цвећарству, каже, има пријављених фирми, углавном се региструју као газдинства.
Милосављевић се бави производњом садница ружа стаблашица и наводи да би за производњу ружа значило када би држава давала подстицај по пријављеној садници ружа, али и да цвећарима треба тржиште.
- Имамо знања и искуства, али не можемо да конкуришемо страним тржиштима, пошто предузетници у цвећарству у ЕУ имају фирме у афричким земљама, где је радна снага јефтина. И то је један од разлога зашто је домаћа производња цвећа скупа и не налази купце споља. Зато се ослањамо на домаће тржиште и не ширимо производњу - рекао је Милосављевић.
З. Делић