Интервју
НЕ ГЛЕДАМ СВОЈE СЕРИЈЕ НА ТЕЛЕВИЗИЈАМА! Глумица Душанка Стојановић Глид оштро О РЕПРИЗАМА СТАРИХ ПРОЈЕКАТА: „То не може да иде бесконачно”
Снимање нове домаће серије „Окамова оштрица” која ће своју премијеру доживети наредне године на Радио-телевизији Србије, увелико је у току, а гледаоце ће кроз шест узбудљивих епизода овог трилера, између осталих, водити и глумица Душанка Стојановић Глид, која ће се први пут наћи у лику истражитељке.
Њен лик, као и јунакиња Соње Колачарић, која игра адвокатицу, покушава да испита један случај у свету криминала у којем ће се мушко-женски односи наћи у рингу. Глумица у разговору за „Дневников” ТВ магазин открива да је њена истражитељка старог кова и да зна и „где ђаво спава”.
– С обзиром на то да је ово серија о, између осталог, дигиталном криминалу, њих две заједно пролазе кроз један случај, али не бих да „спојлујем” читаоцима пре емитовања о чему је реч. Не смем да вам кажем шта ће се све догодити, али, у сваком случају, ово је једна авантура у једној мини-крими серији, коју ја можда први пут у каријери радим – каже Душанка Стојановић Глид и додала да ју је за ову улогу надахнула пре свега добра екипа, међу којима су редитељ, сценаристи, али и глумачки партнери са којима дели кадар.
На наше питање да ли је надахнуће била и стварност, будући да серија истражује проблем насиља над женама и да је инспирисана стварним догађајима из данашњице, који су у серији готово пресликани, глумица истиче да нису у потпуности пресликани, али јесу инспирисали ауторе текста да на основу њих граде даљу причу „Окамове оштрице”.
– Данас су такви догађаји да када бисмо сe реферисали на свакодневна дешавања ми уопште не бисмо морали машту да укључујемо више колико је прерасло све у много луђу реалност, него у било какву, да кажем, екранизацију. Али, ово мислим да ће бити једна занимљива серија из разлога што је доста озбиљна и мислим да је јако добра ауторска екипа радила на њој – објашњава наша саговорница.
На констатацију да је дуго није било на малим екранима глумица помало одсечно одговара да не зна шта и како да на то реплицира, али додаје да јој снимања, ипак, нимало нису недостајала. Скоро је, пак, снимала, нови филм са Лорданом Зафрановићем „Дјеца Козаре” и то, како нам је рекла у истој кући на Дедињу, у којој смо са њом разговарали на снимању „Окамове оштрице”, а која је често била дом телевизијских и филмских екипа.
– Будите стрпљиви, па ће ускоро бити премијера тог филма. Нисам ни ја још увек имала прилику да га погледам, али гледаћу га кад и публика – наглашава глумица.
Ипак, иако сем филма и серије дуго није снимала нешто ново, њен лик често је пред екранима, будући да је оставила велики траг у кинематографији. Тако је све донедавно РТС репризирао једну од гледаоцима омиљених серија „Цват липе на Балкану”, насталој по роману Гордане Куић, у којој Душанка тумачи лик тетке Нине у причи о једној породици која после Другог светског рата покушава да сачува традиционалне вредности, али и да се прилагоди новом времену. Душанка, пак, истиче да није знала да је публика поново имала прилику да у породичном дому прати ову серију, јер, како каже, не гледа телевизију.
– Знате шта, ја можда нисам сасвим добра особа за одговор на питање које је у вези са телевизијским програмом, уопште. Ја телевизију не гледам и чак дуго нисам гледала неке своје радове, драме, серије или што год, али знам да се репризирају – каже Душанка Стојановић Глид. – Међутим, сада је већи фокус на томе што је Глумачка организација Србије (ГОС) направила заправо један фантастичан програм илити план за све нас заједно на гомили, да ми имамо од тих реприза надокнаду. Да провајдери не могу без престанка и бесконачно да репризирају те серије и филмове, не би ли породицама направили породичну атмосферу код куће, а да ми од тога деценијама немамо ништа. Али, сасвим сигурно су те серије оставиле трага, јер да нису не би се ни репризирале. Све што није ваљало се не репризира. Све што је направило једну, да кажем, емотивну меморију у народу просто има своју поновну неку репетицију. Тако да сигурно постоје разлози, верујем да телевизије имају разлога зашто те програме обнављају.
Глумачки посао је двосмерна улица
Како нам Душанка признаје, није се дуго појављивала у новим телевизијским серијама, а поготово до сада није играла у крими насловима, који су све популарнији на малим екранима. За њу је, каже, овај пројекат у сваком случају освежење, посебно што се, према њеним речима, реализује квалитетно.
– Нисте могли да ме гледате из простог разлога што је, као што знате, то са пословима увек двосмерна улица. Или ти нешто јако не желиш па те онда самим тим уопште ни не зову. Серију „Окамова оштрица”, не могу да кажем, нисам нешто призвала, али сам баш радосна што ме је Марко Ђилас позвао за овај лик – признаје Душанка Стојановић Глид.
Свој глумачки траг оставила је у бројним пројектима, па смо је тако гледали у серијама „Отворена врата”, „Горе доле”, „Црни Груја”, „Друг Црни у НОБ-у”, „Мој рођак са села”, „Самац у браку”, „Монтевидео, Бог те видео”, „Државни службеник”, „Једини излаз” и многим другим. Душанка је од самих почетака каријере показивала широк дијапазон улога - од психолошки захтевних драма до комичних карактера и историјских фигура. Глумачку препознатљивост стекла је још осамдесетих година кроз улоге у телевизијским драмама и филмовима, а публика је памти и по бројним остварењима из златног доба РТС продукције. Њен глумачки изражај одувек је био карактеристичан по унутрашњој снази, тихом интензитету и прецизности којом обликује ликове.
Током богате позоришне каријере, Душанка Стојановић Глид изградила је углед једне од најпоузданијих и најупечатљивијих драмских уметница своје генерације. Њене улоге у представама Народног позоришта у Београду, где је дуги низ година стална чланица ансамбла, оставиле су дубок траг у савременом српском театру. Тумачила је низ захтевних, често и насловних рола, попут Варваре Петровне у „Злим дусима”, Мајке Храбрости у „Брехтовој драми”, Леди Брекнел у „Важно је звати се Ернест”, али и ликове из српске класичне и савремене драме, увек са препознатљивом мером и глумачком суздржаношћу која осваја снагом.
Њен рад овенчан је бројним признањима међу којима су „Стеријина награда”, „Зоран Радмиловић”, „Милош Жутић”, као и низ фестивалских награда у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Републици Српској. Вишеструко је награђивана и у оквиру матичне куће - Народног позоришта у Београду.
Владимир Бијелић