окоТВоко: Нико није рођен да живи сам

Победила је лупус и рак једњака и у поодмаклом стадијуму. Како је победила најтежу болест и успела да остане позитивна открила је у емисијама „Јутро на Блиц” код Деане Ђукић и у „Јутро” на Првој код харизматичне Ирине Вукотић. Видело се колико је рад у различитим форматима допринео да Ирина успе све да пита у двадесет минута и да постави права питања. А и како не би када је имала брак са учесником „Великог брата” Савом Радовићем. 

Саво је описао њихов однос као и актуелну временску прогнозу - мало вруће, мало олује и оркани, али и да је Ирина јако искрена особа. Имају ћеркицу Искру, а данас Ирина ужива у љубави са проф. др Радмилом Јанковићем, који је почетком 2023. године изабран за новог председника Удружења анестезиолога и интензивиста Србије. 

Ирина је каријеру започела на Трећем каналу РТС-а где је водила „Додатно убрзање”, потом је радила „Велики мозак” где је била одличан домаћин, па онда у продукцији „Емоушн”, а потом и емисију „Жене” на Првој телевизији, да би прешла у јутарње програме - најпре на Хепију, па на телевизији Пинк. 

Свој ауторски допринос постиже најбоље сама водећи „Јутро” на Првој, јер сваком програму даје енергију одлично припремљене новинарке и Ирина, као новинарка која је пуно пута мењала посао, врло добро зна какав може бити живот у Србији и какав је то каријерни „хали гали”. 

Зато је маестрално водила разговор са Оливером Павловић о љубавним темама и томе како је успела да се уда по други пут у 80. години. Оливери чак и нагле промене времена не могу да покваре расположење. Сви кукају на време, а Оливера каже да човек увек у мозгу мора да има контролу својих емоција, тела и болова. 

Све туге и радости почињу од нас самих. Радила је као правник на уролошкој клиници у Београду, није била члан Савеза комуниста Југославије, а тражено јој је било, како је рекла, да се деле станови мимо слова закона. Њена прва болест - лупус настала је као последица стреса. 

Била је у срећном браку педесет година са доктором ветерине за кога тврди да је био прави господин. Живела је у многочланој породици са својом мамом, тетком и течом, свекром, свекрвом, са својом децом и супруговом ћерком из првог брака. У једном тренутку их је било десеторо. После педесет и две године брака умро јој је супруг и Оливера се осећала ужасно усамљено. Дијагнозу рака примила је, како је рекла, као да има кијавицу. 

Смрт њеног мужа и самоћа су били окидач. Њена болест је била провоцирана тиме што није могла да поднесе да буде сама као пањ. Успела је и да пронађе љубав, јер љубав је другачија у 20, 30, 50. и 80. години. Свог другог супруга Оливера је упознала путем Фејсбука. На пензионерској групи сваки дан је коментарисао њене постове. 

Два пута је одбила његове захтеве за пријатељство, јер је правило да не их не прихвата од људи које не познаје. И таман кад је хтела да се „скине” са друштвених мрежа, стигао јој је трећи позив за пријатељство. Дописивање је трајало по четири сата. Први муж јој је био 12 година старији, а други 13 млађи.

Избегавајте да друге мрзите и имате негативне осећаје према другим људима чак и ако за то имате разлога, јер мржња је отров којим сами себе трујете и не можете да се излечите. Владета Јеротић је говорио: „Слушај себе, своју интуицију и штелуј свој мозак”.

И, да подсетим, Зорица Брунцлик има четири брака и четворо деце. Сви њени мужеви су били хармоникаши. Кемиш је пре Зорице имао брак са извесном Драгицом, коју је волео пре везе са Весном Змијанац. „Краљица туге” није била за њега. И онда је срео Зорицу и добили су Злату. 

Стога није ни чудо да из такве богате животне биографије иде и јако лепа песма: „Нико није рођен да буде сам, свако на свету има свој пар: Сунце Земљу, Месец море, а планине своје стене. Јелен срну, лептир цвет, а заљубљен очи снене. Бисер шкољку, роса дугу. Тамне ноћи зоре беле”.

Александар Филиповић