КАКО ПРЕПОЗНАТИ СИГНАЛЕ И СПРЕЧИТИ ТРАГЕДИЈУ
СВЕТСКИ ДАН ПРЕВЕНЦИЈЕ САМОУБИСТАВА Сваких 40 секунди један живот се угаси ОСОБЕ КОЈЕ ПАТЕ ОД ДЕПРЕСИЈЕ У ПОСЕБНОМ СУ РИЗИКУ
Сваких 40 секунди у свету, неко себи одузме живот. Више од 720.000 људи годишње, бројка која превазилази капацитет једног великог града, нестане због самоубиства.
Још око двадесет пута више је покушаја самоубиства. Ови подаци јасно показују да је самоубиство једна од најозбиљнијих јавноздравствених криза нашег времена.
У Србији су, према званичним подацима Републичког завода за статистику, током 2024. године живот себи одузеле 703 особe
Посебно забрињава што је реч о трећем водећем узроку смрти међу младима узраста од 15 до 29 година, упозорава Светска здравствена организација. У Србији је, према званичним подацима Републичког завода за статистику, током 2024. године живот себи одузело 703 људи – 535 мушкараца и 168 жена, приближно две особе дневно изврше самоубиство. Најугроженији су млади од 15 до 35 година, али и они старији од 75 година.
Некада један разговор може да направи разлику између очаја и наде што је кључни корак у превенцији самоубиства
- Самоубиство не познаје границе, оно није проблем само богатих друштава, већ глобални феномен. Ипак, самоубиства се могу спречити. Кључ је у правовременом препознавању и лечењу менталних поремећаја, у смањењу стигме и отвореном разговору, као и у стварању сигурног и подржавајућег окружења за децу и младе. Људи који размишљају о самоубиству често шаљу сигнале, осећај безвредности, безнађа, поруке да не могу даље. Ти сигнали не смеју да се игноришу. Први корак је разговор, други је стручна помоћ – објашњава проф. др Чедо Миљевић, председник Удружења психијатара Србије.
Депресија најчешћи узрок
- Најчешћи узрок самоубиства је депресија, повезана са чак 60 до 70 одсто свих суицида. Ризик од самоубиства је четири пута већи код особа које болују од депресије, а чак 20 пута већи код оних са тежим облицима. Алармантно је и да се већина људи са суицидалним мислима никада не обрати стручњаку. Правовремено препознавање симптома депресије и пружање одговарајуће подршке могу спасити живот. Подизање свести, едукација и доступност услуга менталног здравља пресудни су за смањење броја самоубистава – истиче проф. др Миљевић.
Особе које пате од депресије посебно су у ризику. Суочавају се са осећајем очаја, губитком наде и интересовања за живот, што вишеструко повећава ризик од самоубиства. Свака депресија је озбиљан фактор ризика и захтева правовремену помоћ и подршку. Када депресија није препозната или се не лечи адекватно, симптоми се погоршавају, а осећај безнађа постаје све интензивнији. У таквим околностима, особа може помислити да је једини излаз управо у самоубиству.
Најугроженији су млади од 15 до 35 година, али и они старији од 75 година
На Светски дан превенције самоубиства, 10. септембра, стручњаци подсећају да свако од нас може играти важну улогу у превенцији, пажљивим слушањем, искреним разговором и рушењем баријера стигме. Некада један разговор може да направи разлику између очаја и наде што је кључни корак у превенцији самоубиства.
