КОЛИКО ЋЕТЕ ТАЧНО НОВЦА ДОБИТИ АКО СТЕ НА БОЛОВАЊУ Ово је рачуница на примеру плате од 80.000 динара

Недоумице се најчешће јављају око процента исплате, трајања боловања, као и тога ко сноси трошкове, послодавац или Фонд за здравствено осигурање. Посебну забуну ствара и чињеница да правила нису иста у свим случајевима, другачије је код повреде на раду, болести или неге детета.
 

Гордана Аритоновић, директорка рачуноводствене агенције истиче да се основ за обрачун узима из претходних 12 месеци, док проценат исплате зависи од разлога боловања.

- Уколико је привремена спреченост настала због одржавања трудноће, професионалне болести или повреде на раду, запослени прима 100% просечне зараде. Исто важи и за случајеве када је запослени давалац органа или када одсуствује ради неге детета до 18 година код тежих обољења. У случају болести или повреде ван рада, као и одсуства ради неге детета старијег од 3 године или члана породице, проценат пада на 65% - објашњава Аритоновић.

Додаје да накнада зараде не може бити нижа од минималне зараде.

– Закон јасно прописује да запослени током боловања никада не може примити мање од законског минимума. То значи да, уколико је просечна зарада запосленог у претходних 12 месеци мања од минималне зараде у месецу за који се обрачунава боловање, послодавац је у обавези да исплати најмање у висини минималне зараде. На тај начин се обезбеђује да запослени током боловања никада не прими накнаду мању од законског минимума - наводи наша саговорница.

Трошкове првих 30 дана боловања сноси послодавац, док дужа одсуства прелазе на терет обавезног здравственог осигурања. Међутим, код повреде на раду или професионалне болести правила су другачија.

- Изузетак постоји у случају професионалне болести или повреде на раду – тада је послодавац у обавези да исплаћује накнаду од првог дана и то за цео период трајања привремене спречености за рад. На пример, уколико запослени одсуствује 45 дана због обичне болести, послодавац ће сносити трошкове за првих 30 дана, а преосталих 15 дана иде на терет Фонда за здравствено осигурање. Међутим, ако се ради о повреди на раду, послодавац плаћа цео период – свих 45 дана - каже Аритоновић.

Уколико у току коришћења права на накнаду запосленом престане радни однос, од дана престанка радног односа обавезу исплате преузима обавезно здравствено осигурање.

Закони прописују да се повреда на путу до посла и назад такође третира као повреда на раду.

- Међутим, у пракси често настају несигурности око доказивања да је повреда настала на "редовном путу", односно да ли су испуњене све законске претпоставке. Управо ту долази до спорних ситуација и додатних процедура, па и до кашњења у остваривању права запосленог - појашњава.

Начин опорезивања и обрачуна доприноса, како истиче, зависи од тога како послодавац организује исплату.

- Првих 30 дана боловања, који су на терет послодавца, исплаћују се редовно, заједно са осталим зарадама, и подносе се кроз редовне пореске пријаве. Када боловање траје дуже од 30 дана, постоје две опције. Послодавац може да настави да исплаћује накнаду из својих средстава, па да накнадно тражи рефундацију од Фонда за здравствено осигурање. Друга могућност је да послодавац достави комплетну документацију РФЗО-у и сачека да Фонд изврши уплату за сваки месец посебно, па тек након тога обрачуна и поднесе пореску пријаву.

У пракси, додаје, ова друга опција је административно повољнија за послодавца, али често ствара проблем запосленима јер долази до кашњења.

- Наиме, законска обавеза је да се зараде, па и накнаде зараде, исплате до краја текућег месеца за претходни. Међутим, у појединим филијалама РФЗО, као што је случај у Новом Београду, на обраду документације и исплату средстава чека се и по неколико месеци. То доводи до застоја у подношењу пореске пријаве и самим тим до кашњења у исплати накнаде запосленом који је на боловању - каже она.

Колика је накнада на боловању за запосленог са зарадом од 80.000?

Као илустрацију, наводи пример запосленог са нето платом од 80.000 динара.

- Ако је на боловању две недеље због болести, примаће око 67.000 динара, док ће цео месец одсуства значити смањење зараде на нешто више од 51.000 динара.

Дакле, за пола месеца боловања плата се смањује за око 13.000 динара, док се за цео месец смањује скоро за трећину.

- Наравно, уколико обрачун покаже да је износ мањи од минималне зараде, послодавац је обавезан да запосленом исплати најмање минималну зараду утврђену законом - подсећа Аритоновић.

Екапија