Е-БОЛОВАЊЕ ОЛАКШАВА ЖИВОТ И ПАЦИЈЕНТИМА И ЛЕКАРИМА Ево када се очекује примена у целој Србији
У оквиру пилот-пројекта, е-боловање се спроводи у четири здравствене установе у Београду, а у њему 257 лекара активно користи систем.
Никола Радоман из Министарства очекује да ће ова услуга врло брзо бити доступна у целој Србији – крајем септембра или почетком идућег месеца, а све зависи, како каже, од спремности локалног информационог система.
Никола Радоман из Министарства здравља рекао је за РТС да су започели са пилот-пројектом у четири здравствене установе: Обреновац, Врачар, Вождовац и Земун.
"Веома смо задовољни како то иде. До сада је више од 15.000 боловања написано, више од 1.000 боловања послатих на лекарску комисију и сматрамо да то све иде сада како треба“, навео је Радоман.
Према његовим речима, полако се лекари уходавају и очекујемо да ће у наредном периоду и друге установе почети да користе систем е-боловања.
"Тренутно су нам укључена одељења за гинекологију, педијатријска одељења за школско и предшколско, као и општа медицина“, каже Радоман.
Пацијент уз е-боловање не мора да води рачуна о документацији
Истиче да је сада овим системом доста олакшано и пацијентима и лекарима.
"Пацијент сада не мора да води рачуна о својој документацији. Он долази код свог лекара, пријављује да је болестан, добија преглед. Добија термин за контролу који је дефинисао потенцијално његов изабрани лекар, добија електронски документ привремено спречено за рад који може да достави свом послодавцу у електронској форми“, навео је Радоман.
Каже да нема папирологије и наводи пример да уколико је пацијент након своје болести оздравио, он чак и не мора да дође на тај дан контроле, већ одлази на посао.
Како напомиње, боловање ће се затворити, дознаке ће се креирати и послати опет пацијенту, а он може да је дистрибуира до послодавца.
"У наредном периоду електронска документа ће директно ићи ка послодавцу и то ће се радити преко портала Е-управе који ће бити портал за послодавце“, рекао је.
Напомиње да је лекару административни део доста олакшан.
"Не мора да рачуна дужину боловања до слања на комисију РФЗО-а јер боловања преко 30 дана се шаљу на комисију. Такође, документација свака је везана за тај случај тог боловања, она се шаље у електронској форми, обједињује и шаље на комисију, комисија погледа то, донесе одлуку, пацијент добије СМС да је одлука донета за њега и изабрани лекар на основу тога или продужава боловање или закључује и опет се дознаке креирају“, каже Радоман.
Очекује врло брзо да ова услуга буде доступна, крајем септембра или почетком идућег месеца, све зависи од спремности локалног информационог система.
