СУША НАШИМ РАТАРИМА ИЗБИЛА ИЗ ЏЕПА 7 МИЛИЈАРДИ ЕВРА ЗА 25 ГОДИНА! Губици су катастрофални али У ОВОМЕ ЈЕ СПАС
Још једна сушна година направила је знатну штету домаћој пољопривреди, а оно што је некада била ретка појава сада изгледа постаје скоро па правило.
Према доступним подацима, ово је девета сушна година у 21. веку у нашим крајевима.
- У протеклих 25 година, односно од почетка 21 века до данас, због климатских промена штета у пољопривредној производњи достигла је седам милијарди евра - изјавио је за Дневник аграрни аналитичар Жарко Галетин.
- Одговор на климатске промене налази се у изради државног стратешког пројеката, који би подразумевао реконструкцију и ревитализацију каналске мреже дуге 40.000 километара, од којих је 22.000 километара систем Дунав -Тиса -Дунав (ДТД), како би на ћуди климе могли да реагујемо наводњавањем - казала је за Дневник професорка Пољопривредног факултета у Београду Марија Ћосић. – Нажалост, каналски систем је запушен и затрпан вегетацијом па га, између осталог, треба и очистити, што захтева огромна новчана улагања.
Она је рекла да наша земља није богата водама. Од река имамо само Мораву, док друге реке протичу кроз нашу земљу и не можемо их користити у оној мери како би нама одговарало, већ се придржавати међународних прописа, колико можемо узводно и низводно да користимо воде.
Спас у добром ратарењу
- У лошим климатским условима спас је у добром ратарењу, заоравању жетвених остатака и благовременој и квалитетној обради земљишта - изјавио је за Дневник др Горан Бекавац са Института за ратарство и повртарство Нови Сад. – Пољопрвредна земљишта су пресушена, добрим делом и стога што се нису довољно добро радиле агротехничке операције, а основна је да би се сачува влага у ораницама, љушћење стрњишта и плитко орање, што, нажалост, ради занемарљив број пољопривредника.
- Зато би требало више да користимо каналски ситем ДТД, којим можемо да наводњавамо пола милиона хектара, али наводњавамо свега 75.000 хектара - истакла је проф. др Ћосић.
По њеним речима,требало би формирати удружење корисника водe.
- Оно је потребно из више разлога. Пољопривредници често сеју на површинама где нема услова за наводњавање. Не воде довољно рачуна о сортама и хибридима које сеју, а морали би да због климатских промена воде више рачуна које биљне културе сеју и где их сеју. Приликом сетве треба да се користе хибриди отпорни на суву и топлу климу, да се сеју сорте које имају краћу фазу сазревања како би се избегле фенофазе пре него што стигну климатске непогоде – каже наша саговорница.
Зорка Делић, Дневник
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.
