НИГДЕ КАНТИ ЗА СМЕЋЕ, А УЛИЦЕ БЕСПРЕКОРНО ЧИСТЕ: У овој земљи се више плаше осуде комшија него казни КАКВЕ ВЕЗЕ СА ТИМ ИМА ТЕРОРИСТИЧКИ НАПАД?

Ужурбане улице, гужва, на хиљаде људи који журе на посао, са посла, на састанке… Око њих ниједна канта за отпатке, али нигде нема ниједног папирића на поду.

Како је то могуће? Говоримо, наравно, о Јапану, земљи у којој класичне канте за смеће на јавним површинама практично не постоје, а ипак је једна од најчистијих земаља света и на улицама готово да не можете видети ниједан бачен папирић.

Зашто у Јапану нема канти за смеће на улицама? Одговор има везе са једним догађајем из прошлости, али и с осећајем личне одговорности који влада у тој земљи…

Папир од ужине носе у џепу до куће

Ако је становник, на пример Токија, на улици попио кафу за ношење, он ће своју згужвану чашу носити у торби или џепу.

Папир од ужине такође сматрају својом одговорношћу и бациће га кад стигну кући или на посао. Иако немају, као ми, могућност да на сваких неколико корака баце смеће, они га не остављају по улицама, парковима и јавним површинама.

Занимљиво је и да велики број туриста, наравно не сви, често прихвате ову навику, иако се у својим државама понашају сасвим другачије. У једном истраживању јапанске туристичке организације, посетиоци су истакли то што нигде нема канти за смеће као један од најизазовнијих делова путовања, пише CNN, а проблем са смећем које туристи остављају имају нека места, попут градића и парка Нара, у којем живи више од 1.400 јелена.

Све је почело 1995. године

Све је почело деведесетих година. До тада су у Јапану, као и свуда другде, канте биле уобичајена ствар. Али након терористичког напада у Токију 1995. године, у којем је експлозивна направа била остављена управо у канту за смеће, власти су из предострожности уклониле већину јавних канти, посебно оне на железничким станицама и прометним местима.

Јапанци су ову меру прихватили и с временом је она постала нова друштвена норма. Како је живот без јавних канти за смеће добро функционисао, канте никада нису враћене на улице. Становници Јапана једноставно су прихватили да је њихов отпад – њихова одговорност.

Лична одговорност у Јапану

Разлог због ког је овај „експеримент” успео у великој мери лежи у јапанској култури, која снажно наглашава личну одговорност и бригу за заједнички простор. Ако купе пиће у продавници, амбалажу ће бацити у рециклажни контејнер на улазу или је однети кући и бацити у свој кућни отпад.

Отпад који су произвели, верују Јапанци, њихова је одговорност до краја.

Напредан систем рециклаже

Док се у Србији и даље многи муче са контејнерима за пластику и папир, посебним кесама и сматрају да је посао неког другог да скупља смеће за њима, у Јапану је систем одвајања отпада изузетно детаљан и функционалан.

Неки градови имају могућност одвајања чак десет различитих категорија отпада – од пластичне амбалаже, папира и алуминијума до стакла различитих боја. Становници тачно знају када се шта износи, јер распоред одвожења отпада варира од кварта до кварта. Постоје казне за непоштовање правила, али већина људи се више плаши осуде комшија и друштва.

Ред, дисциплина и поштовање заједничког простора дубоко су укорењени у јапанско друштво. Сви смо видели снимке после утакмица када јапански навијачи сами чисте трибине пре одласка. Чистоћу и њено одржавање једноставно не сматрају послом неког другог, већ заједничким задатком целог друштва.

И не требају им институције да им намећу правила, скупљају за њима и брину се да окружење у којем живе буде чисто и пријатно.