ДА ЛИ 41 ЗРНО ОТКРИВА БУДУЋНОСТ Тајна старог обичаја гатања пасуљем ОВАКО СУ ТО РАДИЛИ НАШИ СТАРИ

Међу бројним народним веровањима у Србији једно од најпознатијих и најраширенијих је гатање помоћу пасуља. Овај обичај потиче још из старих времена, када су људи у зрну пасуља препознавали симбол живота, плодности и благостања. Пасуљ је био свето зрно у многим културама, а код Словена се веровало да повезује свет живих и мртвих.

Како се гата пасуљем

За гатање се користи 41 зрно пасуља (у неким крајевима 42, али се једно зрно одвоји, док се остатак распоређује и тумачи). Врачара или гатара ставља зрна у десну шаку, прислања је на уста и у тишини се помисли жеља или питање. Затим се пасуљ проспе на сто и расподели у три гомилице – десну, средњу и леву. Свака гомилица се потом дели на групе од по четири зрна. Ако остане вишак, ставља се испред гомилице; ако нема вишка, додају се четири зрна.

Након поновног мућкања, зрна се опет деле у три гомилице и поново у групе по четири. На крају се формира више хоризонталних редова – а четврти ред увек чине четири кућице са по четири зрна.

Симболика редова и колона

Тумачење се заснива на распореду зрна у колонама:

Десна страна односи се на мушку линију – мужа, брата, оца или заштитника.

Средња колона симболизује кућу, имање и материјалну страну живота.

Лева страна показује женску линију – жену, мајку, сестру или љубав.

Појединачна зрна имају додатна значења:

Једно зрно – добитак или новост.

Парна зрна – склад, мир, љубав.

Непарна зрна – немир, сузе, сукоби.

Издвојено зрно – осамљеност или удаљавање вољене особе.

Ако распоред зрна покаже лоше предсказање, веровало се да пасуљ треба изнети из куће и бацити у реку, како би се отклонило зло.

Пасуљ као огледало живота

Врачаре су умеле да у распореду зрна „читају“ оно што је другима скривено – здравље, љубавне прилике, скору женидбу или удају, па чак и исход путовања или судбину усева. На тај начин пасуљ је постајао огледало живота, носилац брига, али и наде.

Обичај који се и данас негује

Иако данас делује као занимљива народна игра, гатање пасуљем се и даље практикује, нарочито у мањим местима и међу старијим женама које чувају ову традицију. Често се гата око празника, слава или значајних породичних догађаја. Пасуљ је у тим тренуцима више од хране – постаје симбол судбине и мост између прошлих и садашњости.

Порекло обичаја

 У том периоду многи облици прорицања судбине дошли су на Балкан и ту попримили локалне особености. Пасуљ, као поврће које се лако гаји и користи у исхрани, постао је и симболички материјал за „гледање у будућност“.

На Балкану се нарочито раширио обичај да се користи 41 зрно пасуља, што се и данас сматра правилом. Број се објашњава као „магијски“, јер спаја идеју пуног круга и остатка – парног и непарног, реда и нереда. Током времена, гатање пасуљем постало је део народних обичаја, преношен с колена на колено, нарочито међу женама врачарама и старицама у селима.

Данас се овај обичај посматра као део културног наслеђа Балкана – спој старог веровања и народног искуства, који се задржао кроз векове и постао препознатљив вид балканског ритуала прорицања будућности.

Став цркве о гатању пасуљем

Док народ гатање пасуљем доживљава као део традиције и занимљиву игру, православна црква на прорицање судбине гледа као на сујеверје и грех. Према хришћанском учењу, човекова будућност није записана у зрну пасуља, већ је у Божјим рукама и зависи од слободне воље.

Црква подсећа да сви облици прорицања – било да је реч о пасуљу, картама или талогу кафе – удаљавају човека од истинске вере и представљају покушај да се „превари“ судбина. Зато се овакви обичаји никада нису сматрали благословеним, већ пре опоменом да се не упада у искушења сујеверја.

Упркос томе, гатање пасуљем опстало је у народу као део културног наслеђа, али црква и данас саветује вернике да своју наду полажу у Бога, а не у тумачење знакова.