У КАСАРНЕ СВАКЕ ГОДИНЕ ОКО 20.000 МЛАДИХ Све о обавезном служењу војног рока на једном месту РЕГРУТИ 15 ДАНА НА ТЕРЕНУ
Служење обавезног војног рока није почело у септембру иако је било таквих најава крајем прошле године, а сада се очекује да први регрути буду у касарнама следеће године.
До тада треба да се усвоје одређени законски и подзаконски акти у скупштини. Планирано је да војни рок траје 75 дана од којих ће се петнаестодневна обука изводити на терену.
Да Војска Србије предузима све неопходне мере како би била спремна за поновно увођење обавезног војног рока почетком наредне године потврдио је пуковник Небојша Недељковић, командант 2. бригаде Копнене војске.
Како је рекао, планирано је да на годишњем нивоу војни рок служи око 20.000 регрута, распоређених у четири рока током године.
Шта до сада знамо о војном року у Србији?
Према најавама, војни рок у Србији служили би само мушкарци у трајању од 75 дана, односни имали би 60 дана обуке и 15 дана војних вежби. За жене, као и до сада, остаје могућност добровољног служења.
Претходно треба да се одради правна процедура, усвајање закона о враћању служења војног рока, с обзиром на то да садашња верзија не садржи одредбе које се односе на обавезно служење. Уз то, неопходно је дефинисати и шта са онима који имају приговор савести.
Регрути ће бити подељени у три групе
Ево које смо информације чули до сада из Министарства одбране:
Познато је да би регрути од 19. до 27. године били практично подељени у три групе:
најмлађи регрути који желе да служе са оружјем биће 75 дана у војсци
старији од њих ће највероватније мало краће служити војску
они који уложе приговор савести биће у "цивилној војсци" укупно 155 дана.
Такође, зна се и да ће они који буду одлагали обавезно служење војске морати да оду у војску са или без оружја најкасније до 30. године.
Ко ће бити прво регрутован?
Милан Мојсиловић, начелник Генералштаба, је раније најавио да ће прво бити регрутовани младићи 2006. године јер, како је рекао, "сваки дан и годину које чекамо ми губимо генерације младих војника".
- У једној класи рачунали смо на до 20.000 војника - регрута. На годишњем нивоу. Дакле два и по месеца по 5.000 њих у једној класи, односно циклусу - навео је раније Мојсиловић.
Прво - обука гађања
У првих 30 дана војног рока ови регрути ће провести на обуци за одређену врсту гађања, обуке за личну опрему и радити вежбе које се односе на Закон за заштиту, као и санитетску обуку и обуку за прву помоћ.
- Други месец улазимо у одређену тактичку обуку, да ли сте стрелац, пушкомитраљезац... Укључено је и допунско пешадијско гађање, дневно и ноћно, док ће се у оних последњих 15 дана радити на реализацији садржаја у логорским и теренским условима - открио је Мојсиловић.
Како је рекао, у девет центара за обуку широм земље биће коришћен инструкторски приступ, док ће остали војници по гарнизонима стицати обуку и оспособљавање унутар бригада и копнене војске.
Старији краће у војсци?
Вероватно највеће питање у вези са обавезним служењем војске биће како ће служити војни рок старији од 19 година односно они који студирају или су већ почели да раде.
- Старији ће ићи у центре за обуку и са њима имамо план да радимо мало краће од тих 75 дана - поручио је Мојсиловић.
Начелник Генералштаба је додао да мировање радног односа мора бити заступљено у овом случају и навео да је "тако нешто могуће у јавним предузећима".
- Ценимо да нема много случајева запослених преко интернета у тим годинама, кад неко има 19 година. Имамо идеју да предложимо влади да они које имају кредите, а треба да буду регрутовани, добију мораторијуме на отплату барем за та два и по месеца - казао је Мојсиловић.
Како је рекао, идеја је да кад војник одслужи војни рок, "буде у ратном распореду у гарнизону најближем месту одакле долази".
Трећу групу регрута чиниће они који уложе приговор савести што је уставно право због чега ће моћи да служе војску без оружја и то укупно 155 дана. У свету постоје два модела "цивилне војске":
у цивилним установама
у касарни без оружја
Први модел је већ постојао код нас у првој деценији 21. века и није баш био успешан јер су многи регрути на тај начин практично избегавали маслинасто-зелену униформу, а "цивилну војску" су само фиктивно служили у здравственим и социјалним установама.