ПОТРЕБНА СТАЛНА БРИГА О МЕНТАЛНОМ ЗДРАВЉУ Приручник као мали завезник у свакодневним изазовима
Депресија погађа стотине хиљада људи у Србији, а жене се много чешће суочавају са депресијом и анксиозношћу него мушкарци и спремније су да потраже помоћ.
Савремени ритам живота, вишеструке улоге и недостатак времена за себе довели су до тога да стрес постане „нормализован“.
Међутим, хронични стрес није безопасан, он је један од кључних фактора ризика за развој анксиозности и депресије.
Управо њима је посвећен први антистрес приручник психотерапеуткиње Иване Луковњак, настао у оквиру пројекта „САМОподршка менталном здрављу жена“. Приручник је замишљен као мали савезник у свакодневним изазовима, од анксиозности и осећаја преоптерећености до потребе да се застане и пронађе време за себе. Психотерапеуткиња и ауторка „Малог антистрес приручника“ Ивана Луковњак каже да је он осмишљен као практичан и подржавајући алат који помаже женама да препознају сопствене обрасце стреса, науче технике емоционалне хигијене и уведу мале, али значајне промене у свакодневни живот. На тај начин не само да се смањује интензитет стреса, већ се спречава и његово продубљивање, које често води ка депресији. Приручник комбинује едукативне савете, једноставне вежбе и интроспективна питања која помажу у дубљем повезивању са собом.
- Посебно смо фокусирани на сигнале које шаљу ум и тело, јер депресија често почиње тихим знацима исцрпљености, безвољности и унутрашњег притиска. Циљ приручника је да покаже женама да стрес није непријатељ, већ сигнал да застанемо, ослушнемо себе и унесемо промене у живот. Када научимо да управљамо стресом, отварамо простор за унутрашњу снагу и аутентичност - истиче Ивана Луковњак.
Од депресије пати 250.000 људи
У Србији око 250.000 људи пати од депресије, али оно што забрињава јесте да велики део оболелих и даље не тражи помоћ. Алармантна је и чињеница да 10 до 15 одсто пацијената са депресијом изврши суицид, што додатно наглашава потребу за хитним деловањем.
Председник Удружења психијатара Србије професор др Чедо Миљевић каже да смо сви доживели депресивно расположење као емоцију, међутим, депресија као психијатријски поремећај је нешто сасвим друго, озбиљно стање које карактерише осећање безразложне туге, губитак интересовања, пад енергије, губитак иницијативе, умор, лош сан, апетит, лоша концентрација. Може да се јави код свакога, без обзира на пол, старост, образовање или материјални статус, али је чешћа код особа одређене старости, жена, а затим и код особа које су доживеле значајне губитке, имају неку од болести зависности или су изложене дуготрајним стресним догађајима.
- Жене оболевају чешће од мушкараца, а забрињава пораст депресије код деце и адолесцената. Депресија је излечива болест, а у терапији се најчешће користи комбинација лекова и психотерапије, или једна од ове две методе, у зависности од тежине симптома, других здравствених проблема, животних околности и жеља самог пацијента - објашњава проф. др Миљевић.
Председница удружења за подршку људима са неурозом „Херц“ Лариса Деспотовић навела је да о о менталном здрављу треба стално да се говори и да је важно да оболели потраже помоћ и подршку.