Ходочашће с благословом КУЉАНИ И ЈАРАЧАНИ СЕ ПОКЛОНИЛИ СВЕТИЊАМА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Улицама пролази повећа група људи праћена зачуђеним погледима који су далеко од добродошлице. Заустављају се накратко да пију воду „која те увек враћа у Призрен”, обилазе око столова у кафићу и тискају се око мале укопане цркве, са тугом гледају прекречене зидове у погрому запаљеног Саборног храма и спасене остатке фресака у старијој цркви Светог Николе. Свако са својим мислима и осећањима током дводневног поклоничког путовања.

Са благословом митрополита бачког др Иринеја, у организацији Службе за поклоничка путовања Епархије бачке „Светињама у походеˮ, прошлог викенда из Куле и Бачког Јарка пут Косова и Метохије кренули су верници предвођени својим свештеницима. Много је више оних који нису успели да обезбеде место у једном од два аутобуса.

Обилазак манастира Епархије рашко-призренске започео је литургијским сабрањем у Пећкој патријаршији, а следила је посета најбоље очуваном, величанственом манастиру Високи Дечани. 

У два дана Јарачани и Куљани имали су прилику да вођени локалним познаваоцима обиђу и Душанове разграђене Свете Архангеле, низ призренских знаменитости од Богословије, Саборног храма Светог Георгија, рањену и запаљену Богородицу Љевишку и на крају Милутинову Грачаницу. Посебна прича је вечера и конак код српских домаћина у Великој Хочи, чију топлу добродошлицу није потребно посебно наглашавати.

Није ово било, и не може бити туристичко путовање, обилазак знаменитости и дружење. Свако од путника доживео је веома лично овај сусрет са историјом, страдањима нашег народа, али и интимни сусрет са духовном вертикалом и самим собом. 

Колико смо пута од разних аналитичара чули како су нереалне анкете о Косову међу Србима од којих највећа већина никада није ни посетила овај крај. Нису ни близу спознаји колика је жеља наших људи да виде, чују, сазнају, помоле се и поклоне светињама и поделе бар на кратко судбину својих сународника. 

Бранка Савић